Izvor: Blic, 16.Mar.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj za prave ribolovce
Bilećko jezero je u stvari veštačko, napravljeno za potrebe "Hidroelektra na Trebišnjici" početkom šezdesetih godina prošlog veka na reci Trebišnjici i sa površinom od oko 33 kvadratna kilometra, zavisno od vodostaja, predstavlja najveće veštačko jezero na Balkanu. Mnogi ovo "hercegovačko more" samatraju pravim rajem za ribolovce.
Bilećko jezero je izuzetno bogato ribljim fondom, pa kao malo gde na ovim prostorima tamo možete uloviti soma čiji su prosečni primerci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od četiri do pet kilograma, a svake godine se ulove i desetine kapitalaca od 20-30, pa do čitavih 60 kilograma. Kako saznajemo od majstora ribolova kojih u Bileći i Trebinju ima na desetine, lovi se najuspešnije na varalicu koja se vuče motornim čamcem, ali nije retkost da se uhvati na bućku ili na živi mamac. Osim soma, po kome se Bilećko jezero proslavilo u poslednjih nekoliko godina i u Evropi, ovde možete uloviti šarana, prosečne težine tri, četiri kilograma, a na hranjenim i konfiguracijski dobrim terenima, uz malo sreće mogu se pronaći i veći primerci od oko sedam, osam, pa do dvanaest kilograma. Lovi se dubinskom metodom na kukuruz, a bez hranjenog mesta, kažu ribolovci, ne vredi ga loviti, ma kakav majstor bio za štapom. U jezeru se može još pronaći amur koji se fenomenalno prilagodio, o čemu svedoči podatak da je ove godine ulovljen jedan od 21 kilograma, što je do sada najveći primerak "izvučen" iz jezera. Tu u još i deverika, klen, strugač, crvenperka, babuška koje, tvrde ribolovci, ima na tone, pa za prosečan izlazak u ribolov može se uloviti četiri-pet kilograma ove ribe, i to bez većeg napora i uz malu naklonost sreće.
Od štetočina u Bilećkom jezeru zastupljena je samo sunčica -zlatni karas, koje ima u priobalnom pojasu, ali i nju ribari love i koriste kao mamac, posebno za somove.
Za ribolov na Bilećkom jezeru važi dozvola bilo kog sportsko-ribolovnog društva u RS, a ako pak ne posedujete ovaj papir, dnevno zadovoljstvo ribarenja na Bilećkom jezeru koštaće vas 10 KM.
Ako se umorite od ribolova, tu su i dva ugostiteljska objekta, "Vidikovac" i "Apolon", koji su smešteni na samoj obali jezera i sa kojih se pruža prekrasan pogled na "beskrajno plavetnilo". Restoran "Apolon" u letnjim mesecima svojim gostima nudi i splav-terasu smeštenu na samom jezeru, na kojoj možete uz blago ljuljanje na talasima, između ostalog, probati izuzetno kvalitetnu riblju čorbu po ceni od samo 3 KM, spravljenu od soma i "ostale ribe", koju kao tajnu čuva bračni par Risto i Dražena Milenić.
"Risto je zadužen za nabavku sirovine iz jezera, a ja za začine i spremanje", kaže Dražena.
U posetu Bilećkom jezeru može se uvrstiti i obilazak manastira Dobrićevo posvećenom Vavedeniju presvete Bogorodice koji je, kamen po kamen, izmešten sa prvobitne lokacije koja se sad nalazi u dubinama jezera. Na staroj lokaciji manastir je bio sagrađen na temeljima ranohrišćanske bazilike iz trećeg ili četvrtog veka. Legenda kaže da su se ovde odmarali sveti car Konstatin i njegova majka carica Jelena pri povratku iz Dubrovnika za Carigrad. Zadivljen lepotom kraškog polja kroz koje je tekla bistra Trebišnjica, car je stalno govorio kako je to dobro mesto, pa je tako Dobrićevo i dobilo ime.
Do crkve vodom ili pešice
Na malom ostrvu nalazi se i crkva posvećena svetom Iliji koja je napravljena krajem 90-ih godina prošlog veka. Poseban kuriozitet je da se do ove crkve koja se nalazi na sredini jezera ponekad može doći i pešice. Naime, za vreme vrelih letnjih dana nivo vode u jezeru toliko opadne da ga bez ikakvih problema možete pregaziti.
