Izvor: Politika, 26.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj za meraklije
Beskrajno cenkanje je za trgovce pitanje časti, a za kupce pitanje veštine pregovaranja i – dubine džepa
Ko zaluta u istanbulski Grand bazar ili Kapali čaršiju može biti siguran samo u jedno – neće ostati žedan i neće na jedan od 22 izlaza ili ulaza koji vode u ovu preteču trgovinskog centra iz 14. veka izaći praznih ruku.
A u ovom malom natkrivenom raju za potrošače, u čijem sklopu se nalaze i policijska stanica, amam, dve džamije, četiri česme, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brojni restorani, čajdžinice, zaista se nije teško izgubiti. U šezdesetak ulica u kojima se dnevno mimoilazi između 250.000 i 400.000 posetilaca smešteno je više od 4.000 prodavnica, u kojima radi 25.000 ljudi, uglavnom muškaraca.
Treba li reći vrlo blagoglagoljivih trgovaca, uslužnih, koji znaju ili bar natucaju dovoljno srpskih reči da vas ne puste da tek tako prođete pored njihove prodavnice. Naći će se među njima i "zemljak", koji će izjaviti: "Ja sam iz Pljevalja, ali tamo nikad nisam bio" i Enver iz Sarajeva koji će naširoko pripovedati kako se "snalazi u gradu" i mnogi drugi koji će na naš odgovor na njihovo pitanje odakle smo klimnuti glavom s razumevanjem: "Srbistan". Uz "bujrum" i široki pokret ruke, uvešće vas u radnju, pokazati i šta ste hteli i šta niste, ponuditi vam čaj ili kafu i upustiti se u beskrajno cenkanje, koje je za njih pitanje časti, a za kupce pitanje veštine pregovaranja i – dubine džepa.
Nameravali to ili ne, strani posetioci će, zaslepljeni šarenilom tkanina, garderobe, orijentalnih tepiha, iskričavih kujundžijskih rukotvorina, šljaštećih suvenira, olakšati novčanik, a otežati svoju putnu torbu. I, možda, stomak. Jer, kako odoleti bogatoj ponudi poslastica, na čelu s rahat-lokumom, raznog koštunjavog voća i grickalica, poput badema, pistaća, kikirikija, što se prodaju na deke i kilograme?
Zahtevniji kupci prefinjenijeg ukusa će blagodet za svoja nepca potražiti na specijalizovanoj Egipatskoj pijaci, gde se mogu kupiti svi znani i neznani začini i čajevi sa svih strana sveta. Posebno je cenjen začin šafran, a u ponudi je turski, iranski, avganistanski...
Inače, turska kuhinja, kako su se potrudili da beogradskim novinarima predstave organizatori ovog putovanja (ambasada Turske u Beogradu, Ministarstvo turizma Turske i "Turkiš erlajnz", avio-kompanija čije posade triput nedeljno lete na destinaciji Beograd – Instanbul), predstavlja jednu od najraznovrsnijih u svetu.
Poznavaoci tvrde da se u Turskoj kuva natenane i meraklijski, uz "laganu ruku" kod sipanja začina, čija upotreba nije strogo razgraničena kod slatkih i slanih jela, pa se nana nađe u kolekciji začina uz crni, crveni, beli biber, alevu papriku, kari, origano...
Naše ljude mogu iznenaditi pistaći i mirođija u paprici punjenoj pirinčem, ali će im ćufte već delovati poznatije. Istina, ovde se koriste pretežno jagnjetina i junetina i uglavnom seckano, a ne mleveno meso.
Kad je o pitama reč, turskim kulinarima retko ko može da konkuriše.
Sve što se ovde pravi od kora, slano ili slatko, predstavlja pravo čudo, jer su kore tanke i hrskave, a nadev, podrazumeva se, obogaćen začinima, pa se tako u piti oseti i rezak ukus aleve paprike.
I, naravno, u gradu na moru jede se mnogo ribe, naravno morske, ali i rečne. Na ceni su i školjke, koje se mogu naći i u jeftinijoj instant varijanti – ulični prodavci ih vade dok se još puše iz ulja koje cvrči pred vama.
A posle dobrog ručka ili večere sledi kafa. Turska, ili arapska, ili grčka, ili srpska, svejedno. Reč je o istom načinu pripremanja i opuštenom uživanju u predahu.
-----------------------------------------------------------
Uloga kese u životu turiste
Nemojte se zbuniti kad vam na ulazu u Plavu džamiju daju kesu. Ona je za vaše cipele, jer u svetilište ne smete ući obuveni.
A teget i nebeskoplave marame su tu da pokriju vašu nedoličnu odeću. Teget marama će sakriti kratku suknju sa spuštenim strukom koja služi za pokazivanje pupka ili kratke pantalone, a plava je tu da ogrnete gola ramena i preveliki dekolte.
Na ulazu u Dolabahče palatu posetioci moraju nazuti plastične kese preko obuće kako ne bi oštetili skupocene tepihe.
Uzgred, i u drugim prilikama je zgodno imati kesu uz sebe. Recimo, za đubre pošto na ulicama kante ne postoje. Uklonili su ih posle serije terorističkih napada, jer su u njih bile postavljane bombe.
-----------------------------------------------------------
Saobraćaj i kako se snaći
Haotičan saobraćaj, mimo svih pravila, s retkim semaforima i pešačkim prelazima, s visokim ivičnjacima (kažu da se vozači ne bi parkirali po trotoarima, mada ponekad pre deluje da ne bi vozili po njima), zahteva priličnu dozu hrabrosti, pogotovo za pešake. Najbezbednije je, uz preduslov da imate dobre reflekse i brze noge, preko ulice krenuti za grupom domaćih žitelja koji se vrlo samouvereno i prilično vešto provlače mimo vozila. Sami ne pokušavajte.
I u ulicama kafanica i prodavnica pešaci nisu sigurni. Nema opuštanja, i tuda se vozi. Tako glavnom trgovačkom ulicom ide tramvaj, ali je srećom, po grupu beogradskih novinara, Taksim prošlog vikenda bio zatvoren za saobraćaj zbog renoviranja. Svako ima svoju Nemanjinu.
Dragana Jovanović
[objavljeno: 26.07.2006.]
