Izvor: Blic, 19.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj za avanturiste
Borsko jezero, Brestovačka Banja, planine Stol, Crni vrh i Dubašnica, koja u svojim nedrima krije čuveni Lazarev kanjon sa još čuvenijim Zlotskim pećinama, prirodni su dragulji istočne Srbije, smešteni u prečniku od svega tridesetak kilometara.
Brestovačka Banja udaljena je osam kilometara od Bora i do nje se dolazi putem koji vodi ka Borskom jezeru i planinskim masivima Južnog Kučaja. Najstariji podaci govore da su u lekovitim svojstvima njenih termalnih voda uživali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << još Rimljani, ali se njena slava pročula u 19. veku kada je knez Miloš Obrenović tu sagradio konak u kojem se odmarao od državničkih poslova. Kasnije su svoj mir ovde pronašli i Karađorđevići i o tim vremenima i danas svedoče građevine dostupne turistima.
Osim domaćih turista , ovo lečilište u kojem se uspešno leči reuma posećuju i turisti iz Nemačke, Hrvatske i Slovenije i njima je na raspolaganju deset termalnih izvora sa temperaturom od 32 do 40 stepeni Celzijusovih.
Svega osam kilometara dalje, kraj regionalnog puta koji vodi ka Žagubici i Požarevcu, na površini od 30 hektara prostire se Borsko jezero. Ova veštačka akumulacija, u koju se slivaju bistre planinske vode, više od četiri decenije omiljena je distinacija gostiju iz čitave Srbije, a sportski tereni okruženi četinarima godinama su privlačili vrhunske sportiste. Nažalost, zbog vlasničkih problema, nekada ekskluzivni hotel „Jezero" već tri godine je u procesu privatizacije, a toliko je i zatvoren za goste.
Ipak, namernicima je na raspolaganju auto-kamp na samoj obali jezera i četiri plaže koje okružuju akumulaciju, okićenu drvoredima četinarskih i listopadnih šuma. Turisti smeštaj mogu potražiti u mnogobrojnim okolnim vikendicama, po veoma pristupačnim cenama.
O Zlotskom (Lazarevom) kanjonu, kroz čiju utrobu teku dve ponornice, Demižlok i Mikulj, ispredane su mnoge priče: od mitskih predanja do istraživačkih radova vodećih srpskih ali i svetskih biologa. Flora i fauna kanjona čini jedinstven zatvoreni eko-sistem u kojem su se održali uslovi za opstanak endemskih vrsta tokom geološkog perioda od 25.000 godina. Ovaj prirodni rezervat je najveće stecište poskoka u Evropi, gde gmizavci izlaze gotovo iz svake rupe u kamenu. Dubina kanjona kreće se od 200 do 700 metara i nije neočekivano da prolazeći njim, na vrhu litice ugledate divokozu koja stoji na kamenu prečnika tek nekoliko desetina centimetara. Nestvaran prostor, u kojem rukama možete dodirnuti dve strane stene visoke 375 metara, predstavlja pravu senzaciju i godinama mami avanturiste.
„Kanjon intrigira, zavodi i mami da bude osvojen. Do razmera opsesije vuče pogled u svoje dubine, i u njih se polazi misionarski, u iščekivanju da će nešto biti otkriveno, da će poruka biti primljena... Putovanje kroz Lazarev kanjon predstavlja put kroz vreme, a ne samo kroz prostor kojim, kao nigde, pulsira bilo prirode neobičnim mirom i bogatstvom živog sveta", zapisao je svojevremeno Jovan Cvijić.
Na izlazu iz kanjona nalazi se Lazareva pećina, najveći pećinski sistem u Srbiji. Od 27 vrsta slepih miševa otkrivenih u Evropi, u Lazarevoj pećini obitava čak 23, i za vreme zimske hibernacije u njoj živi oko tri hiljade, a u susednoj Vernjikici sa najvećom prirodnom dvoranom na Balkanu (60 metara) čak i do 25.000 jedinki. Nedavna istraživanja su pokazala da se hodnici Lazareve pećine prostiru najmanje devet kilometara i po bogatstvu biološkog materijala pećina je svrstana među 10 u Evropi.
Sportski turizam
Poslednjih godina u istočnoj Srbiji sve je prisutniji sportski turizam. Planina Stol (1.156 m), dvadesetak kilometara severno od Bora, pruža idealne uslove za ekstremne sportove, kao što su letenja paraglejderom i alpinizam, na Borskom jezeru možete proći tečaj ronjenja a u pećinama otkriti tajne speleologije. Instruktore za ove avanturističke poduhvate možete angažovati u Boru od vrhunskih sportista okupljenih u klubovima „Rock and Ice" , „Bradan" i PSD „Crni vrh", a planina Dubašnica predstavlja idealno mesto za lovni turizam.
