Izvor: Blic, 05.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj u utrobi zemlje
Raj u utrobi zemlje
DESPOTOVAC - U šumovitim gorama Resave, kroz koje vijuga istoimena rečica puna rakova i potočne pastrmke, milionima godina krije se pravi biser Balkana - Resavska pećina. Podno brda Babina glava, reka ponornica Izgare izdubila je splet hodnika, kanala i dvorana, čija je lepota bila daleko od ljudskog oka sve dok šezdesetih godina prošlog veka, slučaj, ili možda usud, nije otvorio ulaz u podzemne dvorane od čijih lepota zastaje dah.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Resavska pećina je duga četiri i po kilometara. Tokom poslednjih 40 godina detaljno je istražena tek polovina njenog bogatstva, a posetioci mogu da vide samo 800 metara podzemnih lepota smeštenih između Beljanice i Kučajskih planina. I ako je ovaj biser otkriven pre više od četiri decenije, njeni turistički potencijali nisu iskorišćeni. Kraj nje ne postoji nijedan hotel, odmaralište, niti bilo kakav drugi smeštaj, pa turisti nemaju mogućnosti da se zadrže. Prilazni putevi su loši, nema prodavnice, a posetiocima su na raspolaganju jedino bife u kome mogu da se osveže i trafika za prodaju suvenira. Mada je njena lepota, kako tvrde stručnjaci, neuporedivo veća od Postojinske jame u Sloveniji, nije bilo sluha da se iskoristi i predstavi svetu na pravi način. Poređenja radi, slovenačka pećina je poznata turistička atrakcija i kraj nje je izgrađeno šest hotela.
- Pećina je stara 80 miliona godina. Nakit, nastao rastvranjem stena kroz koje prolazi voda, javlja se u crvenoj, žutoj i beloj boji zbog gvožđa, kristalnog kalcijuma i gline. Za posetioce su uređene gornja i donja galerija, dok je treća zatvorena, i kroz nju protiče voda - kaže vodič Mila Milić, koja kroz resavsku lepoticu vodi turiste već 30 godina.
Svaki korak koji vodi u utrobu netaknute prirode pećine oduzima dah. Lepota, sa kojom se srećemo na prolasku kroz Dvoranu visokih stubova, Dvoranu kolonada, Dvoranu košnica, svaku reč čini suvišnom. Kapi ledene vode, stvarajući i danas nakit ove riznice, padaju svuda. Neka udari i u teme. Tek da poput genijalnog umetnika pokaže da je nepredvidiva, svoja...
Ulazak u treću dvoranu Resavske pećine, u trenutku kada je nemoguće zamisliti veću lepotu od već viđene, izgleda nestvarno. Tu se stiže u Predvorje istorije, gde je pronađen alat pračoveka - kamena sekira, vrhovi koplja, pa i lobanja polarne lisice. Sa svih strana posetioci su okruženi okamenjenim orguljama, belim kipovima babe i dede. Kroz kratki tunel stižemo u Kristalnu dvoranu, gde su skulpture obešena ovca, stopalo slona... Ova dvorana je akustična, pa se čuje čak i kap vode koja pada na kameno dno.
- Najniža tačka Resavske pećine je Koncertna dvorana. Zovu je i Dvorana kipova. Nalazi se na dubini 405 metara, ili 800 metara ispod vrha planine. Njen centralni deo je stub visok 20, a širok 12 metara. Po stalaktitima, koji rastu od poda, i stalagmitima koji vise s tavanice, ovo je i najatraktivniji deo pećine. Stub visok više od deset metara podseća na kip majke sa detetom u naručju. Crvene je boje, ali lica majke i deteta su kristalno bela... To je i zaštitni znak Resavske pećine - kaže Mila Milić.
Pećinu, skrivenu u stenovitim šibljacima divljeg jorgovana, okruženu kanjonima Resave i Suvaje, bukove prašume Vinatovače i Prstala, uz vodopad Veliki buk, visok 24 metra, otkrili su čobani. Šezdesetih godina prošlog veka je ovca, tražeći sočnu travu na planinskom proplanku, propala u jamu za koju do tada niko nije znao. Ubrzo su se tu pojavili lovci, a 1962. godine i planinari. Kroz 15 metara dubok ponor se, uz pomoć lestvica i čeličnih užadi, spustio speleolog dr Jovan Petrović. Tada je, prvi, ugledao lepotu ulazne dvorane duge 60 metara.
Jedan od istraživača, protivno pravilima, zaputio se sam, i zbog zbog kvara na lampi ostao u mrklom mraku, okružen potpunom tišinom. Čuo je, kako je sam pričao, samo otkucaje svog srca i odjek kapi vode koje su padale sa tavanice. Preventivno je sam sebe vezao za lestvice i zapevao iz sveg glasa. Otpevao je sve što je znao više puta, dok pomoć nije stigla... Nebojša Radišić
