Izvor: Blic, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radulović sprema bekstvo stečajne mafije
Radulović sprema bekstvo stečajne mafije
U optužnici protiv stečajne mafije, do koje je 'Blic' ekskluzivno došao, na 181 strani do detalja se opisuje kako je ova kriminalna grupa po znatno nižim cenama kupovala preduzeća u stečaju ili uzimala proviziju od njihove prodaje. U njoj se posebno naglašava da je jedan od vođa mafije Slobodan Radulović, direktor 'C marketa', u bekstvu i da je 'svakako spreman da svojim finansijskim sredstvima pomogne ostalim članovima da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osujeti vođenje krivičnog postupka, pa i da im tim sredstvima omogući bekstvo'.
U optužnici se ističe da su novčana sredstva prebačena u inostranstvo, kao i da najveći deo novca nije otkriven. Tužilaštvo se poziva na prisluškivane razgovore i podseća da je zabeleženo da Sekula Pijevčević (takođe jedan od vođa) navodi da njegova imovina iznosi 15 miliona evra i da je razmišljao da bude guverner Narodne banke Srbije.
- Iz iskaza Aleksandra Nikačevića proizlazi da je Pijevčević povezan sa određenom političkom strankom koja je bila na vlasti pre 5. oktobra 2000, kao i sa nekim nosiocima vlasti nakon ovog datuma - navodi se u optužnici. Svedok Nikačević je, inače, nekada bio funkcioner SPS-a.
Stečajna mafija je, prema navodima optužnice, bila aktivna od početka 2003. pa sve do dana hapšenja, 12. aprila ove godine, a cilj joj je bio sticanje dobiti i moći, tako što je po znatno nižim cenama preuzimala imovinu preduzeća u stečaju.
Vođe su bile, prema optužnici, Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, Nemanja Jolović, advokat i stečajni upravnik nekoliko preduzeća, Sekula Pijevčević, vlasnik više privatnih firmi, Slobodan Radulović, direktor 'C marketa', i pokojni Miko Brašnjević, vlasnik više privatnih preduzeća, koji se ubio u pritvoru. Pripadnici kriminalne grupe od početka su bili Delinka Đurđević, sudija Trgovinskog suda, Jasmina Kojić-Pavlović, advokat, Milinko Brašnjević, brat pokojnog Mike, i Jelica Živković, direktor 'Poštanske štedionice'.
- Organizovanju kriminalne grupe prethodile su uspostavljene bliske veze između organizatora i članova kriminalne grupe. Bili su povezani lokalnim poreklom i kumovskim odnosima. Jednu od presudnih uloga imala su napredovanja u službi Kljajevića, koji je postao v.d. predsednika, a potom i predsednik Privrednog suda. Pijevčević je uticao na to da Kljajević postane to što je bio. Živkovićeva je uticajem Kljajevića i Pijevčevića prvo postavljena za privremeni organ poslovanja i zastupanja, a potom i za direktora 'Poštanske štedionice' - navodi se u optužnici. Kljajević je, prema optužnici, bio organizator grupe i imao je ulogu da kao predsednik Trgovinskog suda donosi nezakonite odluke i vrši uticaj na Delinku Đurđević, sudiju Trgovinskog suda.
Njoj se stavlja na teret da je postupajući u stečajnim postupcima društvenih preduzeća 'Beko' AD, GP 'Rad', KMP 'Ineks intereksport' AD, 'Invest - Zavod', 'Komel', 'Beogradski eskontni centar', 'Minel-enim' i 'Kontrol banka' donosila nezakonita rešenja i postavljala odgovarajuće stečajne upravnike u korist kriminalne grupe.
Pijevčevićeva uloga je, prema optužnici, bila da pronalazi stečajne upravnike i predlaže ih Kljajeviću koji je davao naloge Đurđevićevoj da ih postavi.
- Kriminalna grupa je kupovinom po znatno nižim cenama od tržišnih dolazila do imovine preduzeća u stečaju, pri čemu je Pijevčević neposredno kontrolisao rad stečajnih upravnika i unovčavanje imovine, a u slučajevima gde kriminalna grupa nije bila zainteresovana za kupovinu nepokretnosti i lokacija, pronalazio je kupce i obezbeđivao im uz proviziju da postanu vlasnici nepokretnosti - navodi se u optužnici.
Za Pijevčevića se navodi da je imao firme u inostranstvu i da je osnovao preduzeća u Srbiji. Osnivači preduzeća u Srbiji bile su Pijevčevićeve inostrane firme, pa je tako izbegao da se njegovo ime nađe u vlasničkim listovima.
Jelica Živković je postala član grupe tako što su na nju uticali Pijevčević i pokojni Brašnjević koji su se 'koristili bliskim prijateljstvom'. Njoj se stavlja na teret da je kao direktor 'Poštanske štedionice' odobravala dinarske i devizne kredite za firme Pijevčevića i Brašnjevića protivno poslovnoj politici, pa je čak i reprogramirala nevraćene kredite. Te kredite su Pijevčević i Brašnjević koristili za kupovinu imovine društvenih preduzeća.
Zahvaljujući Jelici Živković, koja je u posao uvela Dejana Savovića, Dragicu Knežević i Miroslava Despotovića, 'Poštanska štedionica' je pretrpela gubitak od milijardu i sto miliona dinara, navodi se u optužnici.
Advokat Nemanja Jolović bio je stečajni upravnik nekoliko društvenih preduzeća .
Slobodan Radulović je, prema optužnici, bio blizak sa pokojnim Brašnjevićem i detaljno se opisuje njihovo nezakonito poslovanje oko 'C marketa'. U optužnici se navodi da je pokojni Brašnjević uplatio Raduloviću iznos od 2.556.454 evra na lični račun u banci u Španiji. Taj novac nije isplaćen odjednom već u 21 tranši od avgusta 2003. do februara 2005.
U optužnici se navodi da Kljajević ne priznaje ono što mu se stavlja na teret i tvrdi da se radi o političkom progonu. Za Pijevčevića se navodi da se u početku branio ćutanjem, a da je kasnije 'više puta menjao odbranu u pogledu njegove uloge u preduzećima koja se spominju u optužnici'.
Za Delinku Đurđević se navodi da je davala 'protivrečne odbrane' tokom više salušanja i da ne priznaje krivična dela.
Jelica Živković je tvrdila da je postupala po zakonu.
Vuk Z. Cvijić Optužnicu potvrdili i neki okrivljeni
Iskazi nekih okrivljenih pomogli su da se utvrdi istina prema navodima optužnice. Spominje se da je Vučelja Bajić potvrdio da je preko Pijevčevića postavljen za stečajnog upravnika i da je postupao po nalozima Delinke Đurđević i Jasmine Kojić-Pavlović i da se nije upuštao u zakonitost njihovih naloga, imajući poverenja u njih. Milan Nestorović detaljno je opisao neevidentiranje u poslovne knjige i antidatiranje prilikom kupovine 'Invest - Zavoda'. Navodi se da optuženi Miljko Živojinović, sin glumca Velimira - Bate Živojinovića, 'u suštini priznaje' da je pod uticajem Kljajevića, Pijevčevića i Radoslava Jocovića, ujaka Kljajevića sproveo nazakonitu prodaju imovine GP 'Rad'. Mnogi optuženi, od njih 35, brane se da su postupali po nalozima prvooptuženih. Specijalno tužilaštvo predlaže produženje pritvora za prvooptužene i kao obrazloženje se navodi da imaju autoritet u odnosu na druge optužene. Posebno se ističe 'njihova izuzetna finansijska moć' i povezanost sa 'finansijskim organizacijama i privrednim strukturama, a povezani su i sa političikim strukturama'. Napominje se da sve to proizlazi jasno iz iskaza svedoka Aleksandra Nikačevića, bivšeg funkcionera SPS-a.
