Izvor: Politika, 29.Jan.2014, 12:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radulović optužio Vučića za kočenje reformi

Ministarstvo privrede trpelo je pritiske kad god je preduzimalo nepopularne poteze poput ukidanja subvencija i zavrtanja slavine Fonda za razvoj.

Ni­sam kal­ku­li­sao oko da­na pod­no­še­nja ostav­ke, me­ni je bi­lo bit­no da po­ša­ljem po­ru­ku da ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja za spro­vo­đe­nje re­for­mi, od­go­va­ra Sa­ša Ra­du­lo­vić, mi­ni­star pri­vre­de u ostav­ci, na pri­med­be u jav­no­sti da je za­ka­snio sa ostav­kom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko­ju je ob­ja­vio u da­nu ka­da je od­lu­če­no da se ide na van­red­ne iz­bo­re. Za „Po­li­ti­ku” ob­ja­šnja­va za­što se raz­o­ča­rao u ovu vla­du i po­seb­no u pr­vog pot­pred­sed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća, na či­ji pred­log je kao ne­stra­nač­ka lič­nost ušao u vla­du 2. sep­tem­bra i za­što mi­sli da ni sle­de­ća vla­da ne­će spro­ve­sti neo­p­hod­ne re­for­me.

Od po­čet­ka man­da­ta, tvr­di, bi­lo je mno­go ot­po­ra sve­mu što je una­pred do­go­vo­re­no da tre­ba ura­di­ti i što je na­ve­de­no u eks­po­zeu pre­mi­je­ra kao glav­ni pra­vac eko­nom­ske po­li­ti­ke. Naj­ve­ći ko­a­li­ci­o­ni part­ner u vla­di je, ka­že, op­stru­i­sao usva­ja­nje za­ko­na o ste­ča­ju i o pri­va­ti­za­ci­ji, a Mi­ni­star­stvo pri­vre­de tr­pe­lo je pri­ti­ske kad god je pred­u­zi­ma­lo ne­po­pu­lar­ne po­te­ze po­put uki­da­nja sub­ven­ci­ja i za­vr­ta­nja sla­vi­ne Fon­da za raz­voj.

– Do­kle god smo pra­vi­li po­ma­ke, do­kle god je bi­lo šan­se da se re­for­me za­vr­še, ma­kar u ne­kom de­lu, bo­ri­li smo se da se to de­si. On­da je usle­dio ne­for­mal­ni sa­sta­nak Vu­či­ća i Da­či­ća sa sin­di­ka­ti­ma 20. ja­nu­a­ra u ve­zi sa Na­cr­tom za­ko­na o ra­du, pa u pe­tak štrajk sin­di­ka­ta, i ta­da sam de­fi­ni­tiv­no uvi­deo da od re­for­mi ne­će bi­ti ni­šta i pod­neo ostav­ku – ka­že Ra­du­lo­vić, ko­ji sma­tra da je neo­d­go­vor­no ras­pi­si­va­nje van­red­nih iz­bo­ra pre usva­ja­nja za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji i ste­ča­ju, jer pred­u­ze­ća u re­struk­tu­ri­ra­nju osta­ju u ha­o­su.

Iz­gle­da da MMF ne­ma sum­nji kao vi, jer pr­vi put do­la­zi da raz­go­va­ra sa jed­nom vla­dom u ostav­ci?

Mi­slim da to ni­šta ne me­nja. Oni će tra­ži­ti ne­ke stva­ri i za­i­sta me in­te­re­su­je ko­ji će bi­ti od­go­vo­ri na pi­ta­nja ko­ja MMF ima. Hte­li smo da pred­u­ze­ća oči­sti­mo od du­go­va i po­sta­vi­mo na zdra­ve no­ge da mo­gu da na­đu kup­ca, za­tim da se kroz tran­zi­ci­o­ni fond is­pla­te, na ni­vou mi­ni­mal­ca, sve za­o­sta­le za­ra­de rad­ni­ci­ma, da im se po­ve­že staž, a da se ono što ide pre­ko mi­ni­mal­ca kon­ver­tu­je u vla­sni­štvo, ta­ko da rad­ni­ci de­lom po­sta­nu vla­sni­ci tih pred­u­ze­ća. Ume­sto to­ga, za­dr­ža­će se ha­os ko­ji će tra­ja­ti naj­ma­nje do ma­ja, a ve­ro­vat­no i na­kon to­ga.

Za­što mi­sli­te da se to ne­će de­si­ti po­sle, da no­va vla­da ne­će usvo­ji­ti te za­ko­ne?

Mi­slim da ne­će. Pr­vo, ko će bra­ni­ti te za­ko­ne...

Pa ne­ki no­vi mi­ni­star pri­vre­de.

Je­ste, ali no­vi mi­ni­star pri­vre­de će ima­ti svo­ju eko­nom­sku po­li­ti­ku i upra­vo oko te eko­nom­ske po­li­ti­ke je ve­li­ka raz­li­ka. Mi­slim da po­sto­ji ve­li­ka že­lja da se na­sta­vi sa sub­ven­ci­o­ni­sa­njem kao što je ra­đe­no ra­ni­je, da po­kla­nja­mo pred­u­ze­ća, da se pra­ve „di­lo­vi” ko­ji ni­su tran­spa­rent­ni, bez ten­de­ra, da ima­mo „Vr­šač­ke vi­no­gra­de” i „Pr­ve pe­to­let­ke“ ili „1. maj“ iz Pi­ro­ta, gde kroz pri­va­ti­za­ci­ju in­ve­sti­to­ri za ma­le pa­re ku­pu­ju opre­mu, a rad­ni­ci osta­ju bez po­sla... Na osno­vu bo­rav­ka u vla­di po­sled­njih pet me­se­ci, mi­slim da ne po­sto­ji ni­ka­kva po­li­tič­ka vo­lja da se skre­ne sa tog kur­sa.  

Sve što pri­ča­te zvu­či kao da ka­že­te „re­for­me, to sam ja”. Kao da ni­ko dru­gi u ovoj ze­mlji ne­ma že­lju da spro­ve­de ta­kve re­for­me. 

Na­rav­no da po­sto­je i dru­gi lju­di ko­ji že­le re­for­me, ko­ji bi ve­ro­vat­no i ume­li da ih spro­ve­du. Me­đu­tim, tre­nut­no u vla­di, osim mi­ni­stra kul­tu­re ko­ji spro­vo­di re­for­mu u svo­joj obla­sti, ne vi­dim ni­ka­kve re­for­me.  

Ve­ro­vat­no ste Vu­či­ću, pre do­la­ska u vla­du, iz­lo­ži­li svoj kon­cept re­for­mi. Je li se slo­žio sa svim tim? 

Da. Pre ula­ska u vla­du ja sam re­kao šta tre­ba da se ura­di, to je ušlo u eks­po­ze i mi­slim da tu ne bi tre­ba­lo da bu­de bi­lo ka­kve ne­do­u­mi­ce. O re­for­ma­ma pri­ča­mo go­di­na­ma i to se lju­di­ma već smu­či­lo, a ni­ka­kve re­for­me ne spro­vo­di­mo. I sa­da kad smo za­i­sta kre­nu­li u to, kad smo u pot­pu­no­sti „za­vr­nu­li” sub­ven­ci­je, kad po­ku­ša­va­mo da oči­sti­mo pred­u­ze­ća i da se od­go­vor­no po­na­ša­mo, u smi­slu da ne­ma par­tij­skih nad­zor­nih od­bo­ra i di­rek­to­ra – na­sta­li su pro­ble­mi. Po­što on­da di­ra­te u in­te­re­sne gru­pe po­či­nje po­la­ko da se osi­pa po­dr­ška i ču­je­te „pa ni­smo baš ta­ko mi­sli­li”... 

Ko­je su to in­te­re­sne gru­pe?

Sva­ko ko pa­ra­zi­ti­ra na pro­pa­lom si­ste­mu. Zna­či, od po­li­tič­kih stra­na­ka, ko­ji­ma je po­treb­no da za­po­šlja­va­ju svo­je ka­dro­ve u jav­nom sek­to­ru...

Na ko­je par­ti­je mi­sli­te? 

Na sve. I na pret­hod­ne i na ove sa­da. Mo­ra­te da hra­ni­te tu ka­drov­sku ma­ši­ne­ri­ju, da ih odr­ža­va­te u si­ste­mu jer je to osnov na ko­me gra­di­te svo­je po­li­tič­ko de­lo­va­nje. Za­tim, svi sa­te­li­ti oko stra­na­ka – pri­vat­ne kom­pa­ni­je ko­je ži­ve od tih po­znan­sta­va, ko­je do­bi­ja­ju ugo­vo­re od jav­nih pred­u­ze­ća, dru­štve­nih pred­u­ze­ća, ko­je pri­va­ti­zu­ju jef­ti­no... 

Pred­stav­ni­ci SNS-a tvr­de da su van­red­ni iz­bo­ri po­treb­ni da bi se u re­for­me ušlo sa ob­no­vlje­nim le­gi­ti­mi­te­tom, ja­čim man­da­tom...

Da imam iole po­ve­re­nja u ka­pa­ci­tet i stvar­nu že­lju da se stvar­ne re­for­me pri­me­ne, ja bih taj ar­gu­ment pri­hva­tio. Taj ar­gu­ment bi imao smi­sla da su pro­šli za­ko­ni o pri­va­ti­za­ci­ji i o ste­ča­ju, da smo mo­gli da na­sta­vi­mo re­struk­tu­ri­ra­nje i da su on­da ras­pi­sa­ni iz­bo­ri. Kad to ne ura­di­te, on­da je to u stva­ri za­u­sta­vlja­nje re­for­mi.

A za­što bi ne­ko op­stru­i­sao te za­ko­ne?

Za­to što „Vr­šač­ki vi­no­gra­di” i ta­kve pri­va­ti­za­ci­je vi­še ne bi bi­li mo­gu­ći. Svi nad­zor­ni od­bo­ri u ko­ji­ma su par­tij­ski ka­dro­vi ras­pu­šta­ju se. Ko­lek­tiv­ni ugo­vo­ri pre­sta­ju da va­že. Uvo­de se pri­va­ti­za­ci­o­ni uprav­ni­ci. Op­sta­li bi sa­mo spo­sob­ni, a osta­li bi bi­li sklo­nje­ni. Go­spo­din ko­ji vo­di RTB Bor, na pri­mer, vi­še ne bi mo­gao da bu­de na tom me­stu. I ne bi bi­lo mo­guć­no­sti po­li­tič­kog uti­ca­ja na to... 

Va­ma ni­ko u vla­di ni­je re­kao da se ma­lo str­pi­te, da sa­če­ka­te?

Ne, na­pro­tiv. Ka­da sam u av­gu­stu raz­go­va­rao sa g. Vu­či­ćem pi­tao sam ga upra­vo to – da li će mo­gu­ći iz­bo­ri bi­ti pre­pre­ka za re­for­me. Do­bio sam kra­tak i kon­kre­tan od­go­vor: ne. Ura­di­li smo što je do nas i do­šli do kra­ja, a mo­rao sam da pro­gu­tam i ne­ke stva­ri ko­je mi ni­su bi­le pra­ve. Na pri­mer, mi­slim da je fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja bi­la pot­pu­ni pro­ma­šaj. 

Je­ste li vi gla­sa­li za te Kr­sti­će­ve me­re?

Ne. Ni­sam ni bio na sed­ni­ci vla­de, jer to ni­su me­re ko­je bih mo­gao po­dr­ža­ti. 

Zar vam to ni­je bio do­vo­ljan raz­log da već ta­da bar za­pre­ti­te ostav­kom?

Ne, ne mo­že­te da uđe­te u ozbi­ljan po­sao pa da se kod pr­ve ve­li­ke pre­pre­ke na­lju­ti­te i ka­že­te: „Odoh ja”. Sma­trao sam da je sma­nje­nje po­re­za na pla­te va­žna me­ra, ali vla­da je do­ne­la dru­ga­či­ju od­lu­ku i ja mo­ram da je po­štu­jem, ina­če ni­sam deo vla­de. 

Da li pred­lo­že­ni za­kon o ra­du fa­vo­ri­zu­je po­slo­dav­ce a rad­ni­ke sta­vlja u još te­ži po­lo­žaj, kao što tvr­de sin­di­ka­ti?

To ni­je isti­na. Za­kon je na­pra­vljen zbog zlo­u­po­tre­ba ne­rad­ni­ka, jav­nog sek­to­ra i sin­di­kal­nog de­lo­va­nja, ko­je su nas do­ve­le do ova­kvog sta­nja. A taj za­kon je, ina­če, pi­sa­lo Mi­ni­star­stvo ra­da.

Da li for­mi­ra­te par­ti­ju sa mi­ni­strom Ta­sov­cem, da li će­te na iz­bo­re na li­sti sa ne­kom par­ti­jom po­put LDP-a ili No­ve stran­ke?

Ni­sam imao po­li­tič­ke am­bi­ci­je ka­da sam ušao u vla­du. Imam am­bi­ci­je da spro­ve­dem re­for­me za ko­je sma­tram da su nam neo­p­hod­ne. Po­što sam se uve­rio da po­li­tič­ke vo­lje ne­ma i da je ne­će ni bi­ti, pra­vim pla­no­ve šta da ra­dim da­lje jer tim ko­ji sam oku­pio že­li da spro­ve­de re­for­me. Ka­ko će­mo de­lo­va­ti da­lje, sa­zna­će­te u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na.

Ma­ri­ja­na Ava­ku­mo­vić, Bi­lja­na Ba­ko­vić

---------------------------------------------------

Ostavka zbog Vučićevog kabineta

U ostavci koju je podneo premijeru Ivici Dačiću, a koja je juče objavljena na sajtu Ministarstva privrede, Saša Radulović tvrdi da su reforme zaustavljene, a da je glavni kočničar bio i ostao kabinet prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. Prema njegovim navodima, premijer Dačić nije bio prepreka reformskim aktivnostima, ali ni podrška.

„Premijer koji deluje kao da je pod velikim pritiskom napada preko žute štampe, nije pokazivao veliki interes, niti se bavio ekonomskim aktivnostima vlade”, istakao je Radulović.

Radulović je naveo i da je budžet za 2014. godinu neodrživ, u delovima neozbiljan i ni približan onome što je Srbiji potrebno. Kao primer navodi da bez ikakvog pisanog dokumenta, samo na osnovu usmenih, očekujemo tri milijarde evra od UAE.

„Smanjenje nameta na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja kao ključna mera podsticanja privrede i suzbijanje sive ekonomije je napušteno bez ozbiljne rasprave naveo je u ostavci.

U obrazložnju ostavke, napisane 24. januara, naveo je i da je tri meseca trajala borba sa kabinetom Vučića zbog postavljanja direktora agencija u nadležnosti ovog ministarstva. Radulović je istakao da je prethodni ministar Mlađan Dinkić ostao deo vlade i aktivan deo kabineta prvog potpredsednika vlade”, dodajući da su ljudi iz Vučićevog kabineta direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda i sa strane prodavca, države i sa strane kupca, preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi. On je ukazao i da su direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede, išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme.

Radulović kaže da predstavnici Vučićevog kabineta pokušavaju da obavljaju nadležnosti Ministarstva privrede bez ikakve procedure, javnosti i ekonomske analize da li su ti poslovi štetni za državu, a primer su svi arapski poslovi – posao sa „Etihadom”, „Al Dahrom”, poslovi vezani za „Fijat”, poslovi stvaranja zajedničkog preduzeća sa „Gorenjem”.

„Štetan tajni ugovor Republike Srbije, „Jata” i „Etihada”, a posebno njegova vaninstitucionalna implementacija je najbolji primer ovakvog delovanja”, naveo je Radulović objašnjavajući da je Vučićev kabinet mesecima sprečavao Ministarstvo privrede da dobije ličnu kartu „Jata”, procenu vrednosti imovine i finansijsko restrukturiranje.

Radulović je naveo i da je medijski linč deo medijskog mraka koji seje strah, a medijski linč kome je on izložen preko tabloidnih medija je „prešao sve granice”: „Od toga kako sam špijun, lažnih priča o vozačima, laži o tome koliko sam novca zaradio, do poslednjeg provlačenja lažnih vesti o mojoj deci na naslovnoj strani tabloida.”

„Samocenzura je na neverovatnom nivou. Od gušenja vesti do mentalnog razgibavanja, ovo je značajan deo blata u kome propadamo”, naveo je Radulović u ostavci.

---------------------------------------------------

SSSS: Radulović je kočničar

Ako je neko kočničar, onda je to Radulović, tvrdi i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović, koji je juče odbacio optužbe bivšeg ministra privrede da je sindikat „instruiran” da se protivi njegovim predlozima, koje, uzgred, kako je objasnio, nisu mogle da razumeju ni njegove kolege iz vlade.

Tanjug

---------------------------------------------------

Krstić: Vučić je reformator

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je juče da nema utisak da je Kabinet prvog potpredsednika vlade „kočničar reformi”, kao što je to naveo ministar privrede u ostavci Saša Radulović. „Moj utisak ni u jednom trenutku nije bio da je Kabinet potpredsednika vlade kočničar reformi, već upravo suprotno”, rekao je Krstić novinarima, i dodao da je Vučić prvi koji je pokrenuo temu da se o tim reformama razgovara.

Krstić je rekao, kako prenosi Tanjug, da je, na predlog prvog potpredsednika vlade, i on postavljen na funkciju ministra finansija kao i Radulović.

„Mi smo prošli kroz proces usaglašavanja mera koje su objavljene u oktobru i mnogih drugih stvari, kao što su zakoni o stečaju, privatizaciji, radu”, rekao je on i dodao da ti razgovori nisu bili laki.

Tim razgovorima je, kako navodi, prisustvovao i Radulović, kada su pričali o paketu za stabilizaciju i dugoročno o fiskalnoj strategiji. Krstić je naveo i da nije tajna da je Radulović imao drugačiji plan u vezi sa poreskom reformom. On je rekao da je taj plan razmatran i da ga, sa njegove tačke gledišta, ne treba dugoročno odbaciti, ali da ga u kratkom roku nije moguće usvojiti zbog budžetskog deficita.

Krstić je rekao i da je u planu da se usvoji zakon o radu, ali uz veće uključivanje svih relevantnih faktora, kao i završetak procesa restrukturiranja.

objavljeno: 29.01.2014.

Nastavak na Politika...