Izvor: Politika, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radovanov jatak Ričard
"Ričard Holbruk glavni je jatak Radovana Karadžića, i za to postoje i dokazi", rekla je još pre više od godinu dana u intervjuu "Pari maču" glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte optuživši istovremeno Zapad "da je dozvolio napad na Srebrenicu znajući šta će se tamo dogoditi". Zatim je to pokušala da demantuje rekavši da novinarka nije dobro prenela njenu izjavu. Posle je novinarka kolegama pustila traku intervjua da se vidi da je sve dobro prenela. A sada, Florens Artman, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekadašnji portparol gospođe Del Ponte, u svojoj knjizi tvrdi da Zapad zapravo nikada nije iskreno ni hteo da uhapsi Radovana Karadžića i Ratka Mladića i da je glavni arhitekta te strategije bio Ričard Holbruk.
Ponuda Madlen Olbrajt
Naravno, gospodin Holbruk sve te optužbe i špekulacije sa indignacijom odbacuje, iako mnogi insistiraju na tome da između Karadžića i Holbruka o tome postoji i pismeni sporazum. Pretpostavka je da gospođa Del Ponte o tome zna mnogo više nego što je u ovom času spremna javno da kaže, jer je njen mandat produžen do kraja ove godine. Pretpostavka je i da će gospođa Del Ponte o svemu tome sve i reći tek kada ode u penziju. No, očigledno, ona ima dosta kompromitujućeg materijala za mnoge.
Da je Radovan Karadžić sklopio sporazum sa Ričardom Holbrukom da se povuče iz politike i javnosti, a da zauzvrat neće biti isporučen u Hag, o tome mi je svojevremeno govorila i nekadašnja predsednica Republike Srpske gospođa Biljana Plavšić. Njoj lično, dok je bila predsednica RS, državni sekretar SAD Madlen Olbrajt ponudila je da se za Karadžića, u kanjonu reke Pive, izgradi sanatorijum gde bi on obavljao svoju psihijatrijsku lekarsku praksu, ali bez pojavljivanja u javnosti. Tu ponudu Amerike Biljana Plavšić je lično prenela Radovanu Karadžiću, na šta se on samo nasmejao.
U to vreme je Vašingtonu bilo stalo da se Karadžić mirno povuče sa čela Republike Srpske, ali i iz političkog života uopšte. Karadžić je oko toga otezao, imao je i jaku podršku unutar njegove stranke SDS, pa je vrlo moguće da su Amerikanci zaigrali obaveštajno-diplomatsku igru ubeđivanja i obećavanja. U tom kontekstu treba se prisetiti i boravka bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera na Palama i njegovih tadašnjih razgovora sa Karadžićem. Oko Kartera stalno su bila dvojica Srba, Borko Đorđević iz SAD i Srbin sa Ozrena sa nadimkom "Amerika". Da li su učesnici tih razgovora osim pitanja Bihaća i razmene teritorija dotakli i problema eventualnih optužnica u Hagu, teško je precizno ustanoviti. Tek i Ričard Holbruk je bio u to vreme čest gost na Palama.
"Trgovina" sa ajatolasima
Amerika ima dugu tradiciju "nekonvencionalnih" diplomatskih operacija. Razgovara, pregovara i sklapa sporazume i sa crnim đavolom ako je to u tom času korisno. Jer, ako nešto i karakteriše američku spoljnu politiku to je, pre svega, pragmatičnost. Ali u svemu tome Vašington nastoji da ne ostavi bilo kakve, a posebno ne pisane tragove. Iako je to nekada i nemoguće.
Zar nije tako i pokojni Jaser Arafat stigao u Kejmp Dejvid kao zvanični "državni neprijatelj SAD broj jedan", a napustio ga posle sedam dana kao mirotvorac koji je kasnije dobio i Nobelovu nagradu za mir. Slučaj Slobodana Miloševića kao mirotvorca na Balkanu 1995. godine i kasnije optuženog u Hagu. Američka tajna diplomatska operacija sa ajatolasima u Teheranu da bi se oslobodili taoci u američkoj ambasadi. Pukovnik Oliver Nort iz Bele kuće "trgovao" je sa ajatolasima Homeinija, pri čemu je Amerika isporučila Iranu rezervne delove za avione F-14...
Znači, sasvim je moguće da je Ričard Holbruk ponudio Radovanu Karadžiću sporazum o povlačenju iz javnog života u zamenu za američku garanciju oko "nenadležnosti haškog suda za Karadžića". Dilema je samo da li tako nešto postoji i na papiru. Jer Holbruk bi verovatno vrlo teško, iako i nije sasvim nemoguće, pristao da stavi svoj potpis pod takav dokumenat.
Opet, ne može se pretpostaviti da bi i Karadžić bio tako naivan da poveruje u američke garancije samo na osnovu usmenog obećanja. Pa makar to bilo i obećanje i Kartera i Holbruka. Pre bi se moglo raditi o varijanti nekog "nezvaničnog papira", koji u slučaju objavljivanja ne bi mogao da šteti kredibilitetu SAD. Što se tiče Holbruka, on je već odavno bivši funkcioner Vašingtona i o svom kredibilitetu će morati sam da se pobrine.
Kancelarija na Palama
Naravno, dokle god se okruženje Radovana Karadžića, pa i on sam, drži eventualnog dogovora i "sporni papir" sa potpisnicima sporazuma ne dospeva u javnost, može se smatrati da se Karadžić "pridržava dogovorenog". Da bi se to stanje produžilo možda "njegova ekipa" povremeno u javnost pripusti i neku izmenjenu kopiju "sporazuma", tek da se oni tamo prisete da original postoji, da je na sigurnom, i da ako drugi to zaborave može biti i objavljen.
Koliko bi sam taj papir štetio ugledu Vašingtona, manji je problem od eventualnog svedočenja Radovana Karadžića o pozadini uloge SAD, Francuske, Velike Britanije i Nemačke u ratu u BiH. A Karadžić u Hagu sa gomilom dokumenata i dokaza o svemu onom što se događalo, to bi moglo ozbiljno da šteti mnogima na Zapadu. I bivšim i sadašnjim.
NATO je godinama u BiH držao veliki broj vojnika, patrole Ifora i Sfora kontrolisale su i sada mogu da kontrolišu celokupni saobraćaj na tom prostoru, mogu da obavljaju pretrese i terena i kuća, po selima, gradovima i brdima. Vojnici NATO-a u BiH ovlašćeni su da "privedu osumnjičene za ratne zločine ukoliko na njih naiđu u vršenju svoje redovne misije", što znači da neko i nije bio previše zainteresovan da se oni i traže, čim je to tako definisano. Strah od mogućih gubitaka u redovima NATO-a? Ne bi se baš reklo, jer u nekim slučajevima nasilnog privođenja osumnjičenih za ratne zločine očekivao se žestok otpor, pa ipak se išlo u tu akciju.
Gospođu Del Ponte verovatno interesuje kako je to gospodin Karadžić i posle objavljivanja optužnice iz Haga mesecima redovno dolazio u svoju kancelariju na Palama, u krugu fabrike "Koran"? Prolazeći usput pored brojnih patrola vojnika NATO-a koji kao da nisu znali ko se vozi u automobilu sa zatamnjenim staklima? Možda im je i mahnuo iz automobila? Pa su posle ceh platili siroti pravoslavni popovi na Palama, koje su vojnici NATO-a nemilosrdno pretukli tražeći Karadžića u crkvenom domu.
Miroslav Lazanski
--------------------------------------------------------------------------
Dokumentacija u Hagu do 1. oktobra
Presednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić i glavni tužilac tog suda Karla del Ponte konstatovali su juče u razgovoru u Beogradu da što pre treba da se ispune obaveze koje se odnose na izručenja preostalih haških optuženika. U saopštenju Ljajićevog kabineta navedeno je da se najviše razgovaralo o pitanju saradnje u oblasti dostavljanja dokumentacije koja, po zahtevima Tužilaštva tribunala, dostavljaju nadležni organi Republike Srbije.
Tokom razgovora su rešena pojedina praktična pitanja iz te oblasti i dogovoreno je da će preostala predmetna dokumentacija po aktuelnim zahtevima biti dostavljena Tužilaštvu tribunala zaključno sa 1. oktobrom 2007. godine.
Na sastanku su pokrenuta i druga pitanja vezana za ostvarivanje pune saradnje sa haškim sudom, navedeno je u saopštenju.
Tanjug
-----------------------------------
Saradnja sa Hagom interes Srbije
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je juče, u razgovoru sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte, da je u interesu Srbije da se u najkraćem roku okonča saradnja sa Haškim tribunalom.
Koštunica je rekao da postoji jasna politička volja i rešenost da u potpunosti bude završena saradnja sa tribunalom, saopštila je kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.
Karla del Ponte je na sastanku istakla da je veoma važno da se svi optuženi nađu pred tribunalom u što kraćem roku.
Na sastanku su učestvovali i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Miodrag Rakić.
Fonet
[objavljeno: ]
