Izvor: Vesti-online.com, 08.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radovanjska sekira

Mojoj radosti ne beše kraja kada sam, gle čuda!, na buvljaku autoopreme na Bubanj potoku kraj Beograda, među felnama, brisačima, druk ležajevima i polovnim krstastim ključevima, na kartonskoj tezgi ugledao godinama traženu knjigu.

Milan Jovanović

"Radovanjska sekira", Dušan Savković. Na koricama crtež čoveka sa glavom bika koji preko ramena nosi sekiru, onu istu što je Karađorđa i njegovog vernog seiza Nauma skratila za glavu. Izdanje iz osamdeset i neke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Isto to izdanje, priznajem, drpio sam kao brucoš u Srpskoj književnoj zadruzi na Terazijama. Krađa u toj knjižari je bila kao pecanje u ribnjaku: hiljade knjiga, sa samo dva prodavca.

Samoposluga, takoreći.

Nisam osećao grižu savesti zbog tog mladalačkog knjiškog kriminala, jer se para nije imalo, a knjige su tako mamile sa polica...

Pokojni Savković, inače po zanimanju kolega novinar, nije krio da je materijal za "Sekiru" crpeo iz memoara srpskih premijera početkom 20. veka, iz vremena kada je dogorevala sveća Obrenovića. I kada smo, kao i sad, sami sebe stavili pred dilemu - Rusija ili Zapad.

Nesrećni kralj Aleksandar Obrenović, sakat u onu stvar, tvrdoglavim odbijanjem da oženi bilo koju drugu sem Drage Mašin, koja je promenila više prestoničkih kreveta nego čarapa, i sebe i nju je osudio na smrt.

I sve bi to bila samo jedna priča zgodna za knjige iz seksualne patologije da iza kulisa, a iz zgrade ruskog poslanstva, nije tekla reka prljavštine. Jer, plan je bio jednostavan, a paklen: obećati nesrećnom kralju kumstvo ruskog cara, a u međuvremenu nahuškati ionako razjarene i ponižene oficire da obrenovićevskom krvlju speru sramotu zbog ženidbe razvratnicom.

U međuvremenu, u bečkom apartmanu je skončavao kralj Milan, prijatelj Austrije prognan iz Srbije i rešen da se u nju ni mrtav ne vrati. Drhtavom rukom pokazivao je sada već bivšem predsedniku vlade Vladanu Đorđeviću navodne dokaze (ustvari podmetačinu špijunskih službi) da je lično sin Aleksandar planirao da ga uz rusku pomoć ubije.

Na taj način su sve veze kraljeva oca i sina prekinute, propala je i poslednja mogućnost da uticajni Milan svojim povratkom spreči sina u suludoj nameri i zadrži koliku-toliku suverenost Srbije.

Šta je dalje bilo, to znamo: ruski ambasador Čarikov, lukav kao sam đavo, a obavešten da kraljica planira da Aleksandru podmetne tuđe dete kao svoje i tako učvrsti svoj položaj, smišlja pakleni rasplet - dovodi carskog akušera Snjegirjeva da, tobož kao izraz velike ruske časti, lično porodi Dragu.

"Vaše veličanstvo, kraljica nije trudna, ona je samo DEBELA", hladno saopšti ogromni, bradati Snjegirjev, obeznanjenom kralju, koji urla: "Straža, izbacite ga, izbacite ga napolje!!!"

Draga je, inače, o ironije - bila ruski špijun. Dok im je trebala, naravno.

Posle toga je krvavi pir Apisa i ekipe pučista i definitivno mogao da počne. Kraljevski par je te majske noći zverski iskasapljen, radovanjska sekira vratila se kao bumerang Obrenovićima, a Karađorđevićima su vrata dvora širom otvorena.

Dok smo se mi, dakle, klali između sebe, sveteći se jedni drugima do iznemoglosti, i Rusija i tadašnja Austrija imali su svoje interese u kojima je Srbija bila samo sitna moneta za potkusurivanje. Dok je, s jedne strane, žestoko radila protiv dinastije Obrenović zbog njene austrofilske politike, s druge je galantno poklanjala Beču srpsku Bosnu i Hercegovinu.

Ujedno je pritiskajući da deo teritorije pokloni Bugarima i tako šokirala braću zaluđenu ljubavlju prema Majčici.

O politici Austrougarske valjda nema potrebe ni da se priča: iza njenih kaznenih ekspedicija ostale su stotine hiljada mrtvih Srba. Njen put nastavio je Zapad, goneći nas i mlateći kao bog đavola.

Dok smo mi, malo-malo, potezali radovanjsku sekiru, deleći se na zapadnjake i rusofile. I ta sekira nam se i dan-danas obija o lobanju, tvrdu i nesposobnu da shvati da nema ljubavi, već samo interesa.

Pametnom dosta. Ako ovi naši uopšte imaju pameti.

Nastavak na Vesti-online.com...