Izvor: RTS, 24.Avg.2013, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radoš Bajić: Sneg na ekranu
Da li mi danas kao društvo i država stvarno imamo uvid u to šta emituju naše nacionalne, regionalne i lokalne televizije?
Iz rubrike "Pogledi" prenosimo izvode iz autorskog teksta u kome reditelj Radoš Bajić piše o medijskoj sceni Srbije.
(...)
U neverovatnoj medijskoj utakmici i papazjaniji, u šarenišu stotine TV kanala koji se svojim satelitskim signalima utrkuju, gaze, potiru, sučeljavaju i biju za gledaoce, za prostor, za rejting i za novac - >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gde se danas nalazi Srbija?
Ako ostavimo svet na miru možemo li se mi zamisliti: Kako i koliko štitimo i čuvamo naš medijski prostor od osvajačkih ambicija vladara u novom svetskom poretku, od primitivizma, bahatosti, manipulativnog informisanja, od krucijalnog rušenja temelja i korena naše nacije, vere, načina života i sistema vrednosti na kojima vekovima traje i opstojava kultura našeg naroda - makar od Svetog Save do danas?
Da li mi danas kao društvo i država stvarno imamo uvid u to šta emituju naše nacionalne, regionalne i lokalne televizije? Pogotovu kada je najmlađa populacija u pitanju - da li smo ulogu roditelja, učitelja, profesora i vaspitača prepustili gospodi iz činovničko-državne skupine koja sebe naziva RRA, ili tako nešto?Imaju li oni veće plate od ovih iz Ratela?
Umesto nas koji brinemo o pravilnom psihofizičkom, mentalnom i intelektualnom razvoju naše dece - da li smo njima poverili da vode računa šta će gledati naši mališani na TV ekranima? Šta će i kada emitovati naše TV stanice sa nacionalnim frekvencijama? Ili je možda dovoljan onaj broj koji se povremeno može videti kao upozorenje da se određeni program ne preporučuje gledaocima ispod toliko i toliko godina?
Što će reći - mi smo vas upozorili da je tamo minsko polje a vi kako vam je volja - ako odletite u vazduh, odgovornost je vaša!?
(...)
Dok pišem ove redove, znam da malo šta sam mogu promeniti. Kao autor, pisac, reditelj, glumac, producent - ili šta već jesam - veoma vodim računa o graničnicima, o moralnim postulatima, o svetinjama i temeljnim vrednostima humane civilizacije, društva, države i kulture kojoj pripadam. Trudim se da uvek pošaljem poruku čovečnosti, ljubavi, solidarnosti i poštovanja za druge. Možda retkouspevam,ali te životne vrednosti su mi uvek prve na umu.
Bez namera da favorizujem bilo koga na medijsko-televizijskoj sceni Srbije, verujem da je za očuvanje nacionalnih obeležja i trajnih vrednosti naše kulture i naroda - najodgovornija nacionalna televizija. Tim pre mi stvarno nije jasno zbog čega država Srbija, danas oličena u vlasti koja ima većinu u parlamentu - mrcvari, iznuruje, tek održava u životu i finansijski pasivizira i marginalizuje Radio-televiziju Srbije?
Znam da Vlada Srbije nije dužna da po selima i gradovima od osiromašenog naroda prisilno naplaćuje TV pretplatu. Imam površnu informaciju da su predložene neke mere koje treba da vrate dostojanstvo RTS, uz kakvu takvu mogućnost da nastavi s razvojem svoje ustavne i društveno odgovorne funkcije: da bude nezavisna, da objektivno, demokratski i na vreme informiše građane Srbije, da obezbedi slobodu govora i misli, da vodi računa o kulturnom i istorijskom nasleđu, da emituje dobar filmski i proizvodi najbolji sportski, naučni, kulturni, igrani, serijski i muzički program...
Sa izvanrednim rezultatima koje je RTS postigla poslednjih godina u svim segmentima svog delovanja - neka mi kao jednom malom šrafu u programu nacionalne televizije bude dozvoljeno da pitam: Kome treba ovakva RTS, zavisna od volje političke elite, bez mogućnosti da isplaćuje plate svojim radnicima - a kamoli da nastavi da proizvodi i emituje najbolji program? Šta se čeka? Da je restruktuiramo? Da je dokrajčimo? Da je neko kupi? Da neko padne mrtav? Da mu uzmemo dušu, da se sneg pojavi na ekranu?
