Izvor: RTS, 28.Jun.2009, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici ne odustaju od štrajkova
Više od dve hiljade radnika najavilo radikalnije i masovnije štrajkove. Aprilsku zaradu nije primilo oko 77.000 zaposlenih. Zašto je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj je moguće da radnici mesecima ne primaju platu, istraživao je RTS.
U desetak gradova Srbije štrajkuje više od dve hiljade radnika, koji najavljuju masovnije i radikalnije proteste. Ne zna se koliko ljudi ne prima platu.
Prema jednoj telefonskoj anketi, aprilsku zaradu nije dobilo 77 hiljada zaposlenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najviše u prerađivačkoj industriji, proizvodnji kože, tekstila, obuće, gasa i nafte.
Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je moguće da radnici mesecima ne primaju platu. Iz tih razloga ovi ljudi se odlučuju na radikalne poteze.
U Novom Pazaru čovek je sebi odsekao prst. U Kragujevcu je desetoro ljudi štrajkom glađu ugrozilo živote. Radnici dva preduzeća iz Lapova blokirali su međunarodnu prugu.
Predsednik Sindikata Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da takav vid protesta ne mogu da spreče i da sindikat interveniše kada se štrajkači jave.
"Pozivamo poslodavca koji nam se najčešće ni ne javi. Pozivamo inspekciju rada, i kad donese rešenje ne primenjuje se. Idete na sud, čekate pet do šest godina, ali je krug je uvek zatvoren", rekao je Čanak.
Ljajić: Nije lako odgovoriti na očekivanja radnika
Ekonomista Dejan Erić istakao je da država treba da rešava probleme štrajkača, jer je ona učestvovala u privatizaciji. Dodao je i da menadžere treba menjati, a sudovi moraju brže da reaguju.
Ministri ne žele da govore o tome ko je odgovoran što radnici u Srbiji ne primaju platu. Kada se protesti radikalizuju, požare, po pravilu, gasi ministar rada.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da će država da radi svoj deo posla, da niko neće biti zaštićen i niko ne može da bude iznad zakona.
Ljajić je naglasio da nije lako odgovoriti na očekivanja radnika da im država reši probleme.
Dok država, radnicima, umesto para, obećava da će štititi njihova prava, zaposleni bez plate, iz Kragujevca, Jagodine, Paraćina, Novog Pazara, Subotice, Vranja, Niša, Beograda, najavljuju nove, masovnije i radikalnije proteste.
Da radnici ne prime zaradu dešavalo se samo još u Bugarskoj, pre ulaska u Evropsku uniju. U većini zemalja važi Opšta deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine.
U Danskoj je zakon još stariji iz 1926. godine. Po njemu, poslodavac može da ne plati porez, ali ako ne isplati jednu platu ide u zatvor.
U Srbiji je Zakon o radu inoviran pre četiri godine. I u njemu piše da je poslodavac obavezan da najmanje jednom mesečno isplati zaradu zaposlenom, u protivnom predviđena je novčana kazna do milion dinara.
