Izvor: Blic, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici iz straha štite poslodavce
SMEDEREVO - U Podunavskom okrugu na svaka četiri radnika po jedan radi na crno, a samo u protekle dve godine inspektori rada otkrili su 2.000 neprijavljenih radnika. U Smederevu najmanje 5.000 ljudi radi neprijavljeno, podaci su Saveza samostalnih sindikata koji je pokrenuo akciju pod sloganom „Stop radu na crno".
- Nisam prijavljena, plata mi je 10.000 dinara, a iako radim često i po deset sati dnevno, prekovremeni rad za mene je nepoznata kategorija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gazda stalno obećava da će me prijaviti i tako već godinu dana - rekla je „Blicu" devojka koja je želela anonimnost. Ona je samo jedna među hiljadama neprijavljenih radnika u tri opštine Podunavskog okruga.
Samo u Smederevu, gde je zvanično zaposleno blizu 30.000 ljudi, najmanje 5.000 radnika radi na crno.
- Gotovo smo sigurni da je broj neprijavljenih radnika veći, možda i blizu 8.000. Među njima najviše je mladih, a posebno žena. Poslodavci osim što ih ne prijavljuju, ne plaćaju ni prekovremeni rad i rad na praznike. Rade bukvalno po nahođenju gazde, često i duple smene, bez prava na regres i godišnji odmor. Žene ili devojke često se ucenjuju i seksualnim uslugama - kaže za „Blic" Stanimir Trailović, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata u Smederevu koje je pokrenulo jednogodišnju akciju borbe protiv ilegalnog tržišta radne snage.
Najviše ilegalaca ima u privatnom sektoru, i to u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu, zanatskim uslugama i medijima. Pravo leglo ilegalaca su, kako tvrde sindikalni prvaci, i prodavnice kineske robe kojih u Smederevu ima na desetine.
Ipak, potraga za poslodavcima na crnom tržištu pretvara se u lov na veštice jer radnici kriju šefove iz straha da će ostati bez posla.
- Ljudi su u paničnom strahu jer posla nema, i kada im predložimo da tuže poslodavce, beže glavom bez obzira. Ćute čak i kada mesecima ne primaju plate. Među više od 500 sudskih sporova, koliko su naši pravnici vodili u poslednjih pet godina, samo u jednom je radnica tužila poslodavca jer nije bila prijavljena - kaže Stanimir Trailović.
Radnici koji su sebe osudili na dobrovoljno ropstvo pravdaju se time da će, ukoliko potraže pravnu zaštitu, dobiti negativnu karakteristiku u profesionalnom dosijeu, dovoljnu da o novom poslu mogu samo da sanjaju.
Međutim, prema podacima inspekcije rada za Podunavski okrug, od ukupno 2.000 neprijavljenih radnika koji su otkriveni za dve godine, inspektori su naknadno zaposlili 1.500 radnika.
Osim što imaju etiketu izrabljivača, poslodavci duboko zavlače ruku u džep državi koja trpi štetu u milijardama. Kazne za neprijavljene radnike sada su od 300.000 do milion dinara i iste su bez obzira da li firma ima jednog ili 30 ilegalaca.
Državni uterivači dugova su za jedan mesec u Smederevu vratili u budžet 1,5 miliona dinara od kažnjavanja poslodavaca, a za godinu dana samo jednom iuzrekli zabranu rada firmi.
Najdrastičnija kazna je zabrana rada i prošle godine samo u jednom slučaju smo je izrekli. U istom periodu rešeno je 30 prijava protiv poslodavaca, od 67 koje smo dobili. Pritisak je veliki jer devetoro sudija mesečno vodi oko 1.500 postupaka, što je dvostruko više od norme - kaže Nevenka Stanojlović, starešina opštinskog organa za prekšaje koji takođe vodi težak rat s poslodavcima s one strane zakona.
Pravna pomoć radnicima
U Samostalnom sindikatu, koji okuplja više od 12.000 radnika, kažu da će pozvati i kolege drugih sindikata da se priključe akciji. Nadležnima u opštini uskoro će ponuditi sporazum kojim će se obavezati da ne sarađuju sa firmama za koje se dokaže da imaju neprijavljene radnike. Radnici se mogu obratiti za pomoć na telefon 026/221-334 radnim danima od 10 do 14 časova, elektronskom poštom ili lično u prostorijama Sindikata u Ulici kralja Petra Prvog broj 12. Za svoje članove sindikat nudi besplatno zastupanje na sudu.
