Izvor: Blic, 08.Maj.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici ginu na radnom mestu
BANJALUKA - Na radnom mestu je prošle godine poginulo 15 radnika, a 65 je teže povređeno. U prvom kvartalu 2011. godina dvojica radnika su smrtno stradala, a 11 je teže povređeno. Najviše tragedija, prema podacima Inspektorata rada i zaštite na radu RS, dogodio se u šumarstvu i drvnoj industriji, građevinarstvu i elektroprivredi.
Predsednik Granskog sindikata građevinske i stambeno-komunalne delatnosti Mile Ribić nedavno je izjavio je da se poslodavci slabo pridržavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zakona o zaštiti na radu.
Kazne za poslodavce
Inspekcija rada i zaštite na radu je u 2010. iz oblasti zaštite na radu obavila 1.673 kontrole. Inspektori su u 746 kontrola konstatovali razne nepravilnosti i poslodavcima izdali 667 rešenja za otklanjanje nedostataka, 159 prekršajnih naloga u vrednosti od 162.825 KM, podneli su 42 prijave za pokretanje prekršajnih postupaka i jednu krivičnu prijavu.
– Prema Zakonu o zaštitu na radu, svi poslodavci moraju da procene rizik na radu. Međutim, taj proces ide veoma sporo, a poslodavci se pravdaju da su im za to potrebna dodatna sredstva – tvrdi Ribić.
Zbog takvih, ali i sličnih propusta, najviše ispaštaju radnici. Zbog teške materijalne situacije prinuđeni su da prihvate bilo kakav posao, a u strahu od otkaza ne prijavljuju propuste.
– Danas je teško naći posao, radi se šta se ponudi, a često se i prelazi s jednog radnog mesta na drugo. Radnici rade prekovremeno na dotrajalim mašinama i tu se, bez dovoljne obuke, stvaraju problemi koji kasnije dovode do povreda, pa i smrtnog ishoda – objašnjava Ribić.
Poslodavac je dužan da najkasnije u roku od 24 sata prijavi inspekciji rada i policiji svaku povredu ili smrt radnika. Ukoliko inspektori utvrde nepravilnosti, slede kazne od 1.000 KM do 15.000 KM za pravno lice, a za odgovorne u preduzeću od 150 KM do 1.500 KM.
Da poslodavci veoma često štede na zaštiti radnika, smatra predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Ranko Milić.
– Poslodavci ne ulažu dovoljno u sredstva za ličnu zaštitu, što se može negativno odraziti na zdravlje i život zaposlenih, ali i na poslovanje – smatra Milić.
Podjednaku odgovornost u primeni mera bezbednosti imaju i poslodavci i radnici.
– Radnici nerado koriste zaštitnu opremu, posebno šlem, jer je često doživljavaju kao smetnju. Ako je poslodavac obezbedio potrebnu zaštitnu opremu, a radnik odbija da je nosi, tada sam snosi odgovornost u slučaju nesreće na radu – dodaje Milić.
