Izvor: Blic, 24.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radne dozvole samo za nova zaposlenja
Radne dozvole samo za nova zaposlenja
Državljani Srbije i Crne Gore ne bi trebalo mnogo da osete osamostaljenje Crne Gore kada je reč o njihovom trenutnom radno pravnom statusu i imovini, smatraju stručnjaci i navode da se najviše novina može očekivati u sektoru zdravstva i obrazovanja, ali i budućeg zapošljavanja.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku navode da još nije definisan konačan stav oko toga da li će državljani Crne Gore koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već rade u Srbiji morati da vade radne dozvole - ali, kako za 'Blic' navodi ministar Slobodan Lalović, najverovatnije će se ići na rešenje da zatečeni radnici dozvole za rad neće morati da traže.
Međutim, crnogorski državljani koji ubuduće budu želeli da se zaposle u Srbiji to će moći da realizuju samo uz radnu dozvolu. Ljiljana Milosavljević, državni sekretar u ovom ministarstvu, objašnjava da je po još važećem zakonu veoma mali broj onih koji su izuzeti od obaveze vađenja radne dozvole, dok je po predlogu zakona koji bi tek trebalo da se usvoji taj krug znatno širi i njime su osim članova diplomatsko konzularnih predstavništava ove obaveze lišeni i strani investitori - osnivači radnji, članovi organa upravljanja i menadžment firme.
Kada je reč o imovini građana i preduzeća sa obe strane Radmila Nikšić, vlasnik 'Ekstra biznis servisa', firme koja se bavi imovinsko pravnim odnosima za prostore bivše Jugoslavije, kaže da u ostvarivanju imovinskih prava ne treba očekivati probleme.
- Pravo na imovinu je neprikosnoveno. Čak je i Hrvatska priznala to pravo. Doduše, više na papiru, jer u životu se pokazalo da izbeglice iz Hrvatske i naše firme teško dolaze u posed svoje imovine. Međutim, mislim da u slučaju Crne Gore takve probleme ne treba očekivati - kaže Nikšićeva i navodi da su iz Crne Gore još pre referenduma najavili poštovanje svih prava naših državljana tamo.
Nikšićeva smatra da koliko prava prizna Crna Gora toliko treba da prizna i Srbija i dodaje da bi obe države trebalo da donesu akta kojima će biti preciznije regulisano pitanje imovine.
- Uostalom, da se ne lažemo, i do sada smo faktički funkcionisali kao dve države, pa ja osim toga što će neki morati da vade nova dokumenta neke veće promene ne očekujem - navodi ona.
Procenjuje se da u Crnoj Gori ima više od 20.000 kuća sa 100.000 kreveta čiji vlasnici su državljani Srbije.
Advokat Zoran Živanović kaže da oni kao ni državljani Crne Gore koji imaju imovinu u Srbiji ne bi sada trebalo da se plaše za svoju imovinu. - Još pre referenduma davane su zvanične izjave da ničija imovina neće biti dirana. Pravo da stranci imaju nepokretnost u jednoj zemlji obično se rešava po principu reciprociteta. Međutim, budući da se ovde radi o zatečenoj imovini, mislim da se taj princip neće primenjivati i da će sadašnji vlasnici moći i dalje slobodno raspolagati svojim dobrima - kaže Živanović.
Radenka Marković
