Izvor: Blic, 13.Maj.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radna terapija za maloletne huligane

Nezapamćeni porast brutalnosti među maloletnicima zapljusnuo je Srbiju, a sem zatvorskih kazni, naš zakon predviđa i druga humanija vaspitna sredstva za maloletne huligane. Nažalost, već četiri godine ovi akti čekaju usvajanje u Skupštini, a golobradi nasilnici se utrkuju u napadima na nemoćne na ulicama, u školama i parkovima, zatim nasilje snimaju mobilnim telefonima i emituju putem interneta.

Oni koji emotivno reaguju na snimke objavljene pre nekoliko dana na kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se vidi mučki napad maloletnika na staricu u Novom Sadu reći će da drakonske kazne sve rešavaju. I u pojedinim slučajevima donekle su u pravu. Zaboravlja se, međutim, da za klince od 14 ili 16 godina koji iz nekog razloga tek počnu da čine takva nedela još ima nade da će izaći iz lošeg okruženja i da sve, ne samo evropske države, posebnim merama pokušavaju baš to.

Jedno od humanijih rešenja postoji i u srpskom zakonu, ali zahvaljujući tome što Skupština nije donela podzakonska akta, ne može da se primeni već četiri godine. Reč je o vansudskom prevaspitavanju mladih delinkvenata takozvanim vaspitnim nalozima.

Kriminolog Zlatko Nikolić, iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za „Blic” da je najveći problem kod nas što se taj najbolji deo Zakona za maloletne delinkvente, usvojenog 2005. godine, još ne primenjuje.

- Vaspitni nalozi su urađeni po ugledu na razvijene zemlje i imaju za cilj da se izbegne sudski proces progona maloletnog delinkventa tako što tužilac i sudija mogu da odustanu u postupku i da izreknu ovu meru - kaže dr Nikolić. On navodi da postoji nekoliko vaspitnih naloga: da se maloletnik izvini oštećenom i izmiri štetu, da prihvati lečenje od psihoaktivnih supstanci i alkoholizma ako je zavisnik, da prihvati društveno koristan rad i da posećuje savetovališta za maloletne delinkvente.

- Morali bismo da formiramo edukativne ustanove koje bi primale maloletnike. Kao što je Ministarstvo pravde, recimo, potpisalo sa beogradskim vlastima dogovor da za odrasle prestupnike primenjuje alternativne kazne. To znači da se predviđa da u okviru društvenokorisnog rada obavljaju poslove za „Gradsko zelenilo”, „Čistoću” i slične komunalne firme. To bi moralo da se uradi i za maloletnike čim se usvoje podzakonska akta - objašnjava dr Nikolić.

Prema njegovim rečima, upućivanje maloletnih delinkvenata na društvenokoristan rad najviše je razvijeno u SAD i skandinavskim zemljama. - Tamo je tako zakonski uređeno da maloletni prestupnik boravi kod kuće, ide u školu, ali mora da odlazi na društvenokoristan rad. Takođe, postoje kontrolori, tačnije poverenici pri centrima za socijalni rad ili pri sudu i maloletnik mora stalno da ima se javlja. Poverenici, naravno, kontrolišu maloletnike i u preduzećima gde ovi obavljaju društvenokoristan rad. Mi smo taj model kasno preuzeli i još ne funkcioniše - objašnjava profesor Nikolić.

I dok se u Skupštini ne donesu navedena podzakonska akta, u sudnicama će se, prema važećem delu zakona, i dalje donositi odluke koje će biti sporne za deo stručnjaka i porodice žrtava delinkvenata. Izrečene kazne sudskog ukora, pojačanog roditeljskog nadzora ili nadzora organa starateljstva ljute mnoge. I roditelje krivično neodgovornih delinkvenata mlađih od 14 godina zakon je samo okrznuo. Njih eventualno čeka sudska odgovornost samo u parničnom postupku za naknadu štete koje je njihovo dete počinilo.

Maloletnicima se izuzetno retko izriču kazne upućivanja u popravne domove ili maloletnički zatvor, potvrđuje novosadski sudija Savo Đurđić, predsednik sudskog veća za maloletnike.

- Prilikom odlu­čivanja o sankciji gleda se da li su ranije već imali posla sa sudom, da li su i prekršajno već kažnjavani, kao i socijalni i porodični milje iz kog dolaze - opisuje sudsku praksu sudija Đurđić.

Na tu praksu mnogi su kivni, delom i zbog pomanjkanja pravih istraživanja o efektu različitih vrsta kazni.

- U većini slučajeva maloletni prestupnici su povratnici u krivičnim delima. Oni praktično nemaju čega da se plaše, što ih samo motiviše da nastave sa delinkventnim ponašanjem koje vremenom preraste u kriminalno - kaže pravnica Sofija Raletić-Dotlić, osnivač mreže za borbu protiv kriminala „Nskriminal.net”.

- U njihovom slučaju više se cene olakšavajuće okolnosti od onih otežavajućih - dodaje Dotlićeva, napominjući da se maloletnicima najčešće izriče kazna pojačanog nadzora staratelja, koja je sama po sebi kontradiktorna.

- U većini slučajeva roditelji ne žele da veruju da im je dete problematično ili su pak svesni toga, ali nemaju nikakav autoritet nad njim - kaže ona.

Rupu između dela zakona koji je neprimenjiv i onog dela u kojem se poštuje edukativni princip, kako kaže Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, mogle bi da popune i vaninstitucionalne ustanove, poput raznoraznih omladinskih kampova u svetu. Na to skreće pažnju dečji psiholog Ibolja Gera:

- Problem je i u tome što u Srbiji ne postoji adekvatan program ponovne socijalizacije za maloletne povratnike, gde bi im stručne osobe pomogle da funkcionišu u skladu sa zakonom i društvenim normama. Maloletničko nasilje je, zapravo, rezultat loše komunikacije. Rešenje problema i jeste u tome da shvatimo da deca nasilje koriste kao vid komunikacije i da im pokažemo druge načine, objasnimo kako da osećanja iskažu rečima.

Naši sagovornici se slažu da bi državni organi morali konačno da primete da je sve više brutalnosti među maloletnicima i da konačno sprovedu istraživanje ove pojave.

- Kada je vodeći kriminolog Francuske Loran Mikjeli uočio da je stopa kriminaliteta u toj zemlji porasla, organizovao je istraživanje. Ustanovio je porast broja slučajeva koji pre 10 godina nisu registrovane kao nasilje i na koje nisu reagovali formalni organi policija i sud. Sada ih drugačije tretiraju. Kod nas nisu rađena takva istraživanja - objašnjava profesor Goran Ilić.

Učenje kontrole emocija u Britaniji

Lekcije iz savladavanja emocija omogućiće britanskim đacima da obuzdaju gnev i ljubomoru. U skladu sa reformom obrazovanja, kontrola osećanja će imati isti značaj kao engleski jezik i matematika u Osnovnoj školi „Džim Rouz”.

Razvoj ličnosti će zajedno s čitanjem, pisanjem, računanjem i radom na računaru postati predmet u školama od septembra 2011. Deca će učiti kako da pripremaju i dele zdrave obroke, savladavaju svoja osećanja i ne koriste alkohol i narkotike.

Prema usvojenom planu, lično usavršavanje biće predmet za sebe, ali i sastavni deo drugih predmeta.

Protivnici ove odluke, međutim, napali su nacrt zakona i upozorili da uloga nastavnika ne sme da se svede na „životnog trenera”.

CDC/JS

Primer iz Montane

Jedan od specijalizovanih instituta za rad sa tinejdžerima lociran je i u američkoj Montani (uzrast 12 -18 godina). Ceo program sa problematičnom decom traje do 12 meseci i uključuje roditelje u proces terapeutske promene. I oni mogu da budu deo vaspitnog programa kroz radionice i savetovanja. Deca u kampu uče, njegove diplome su priznate, a čitav tim terapeuta kroz život i rad u prirodi omogućava im da izađu na kraj sa agresivnošću, uz sticanje samopouzdanja i formiranje zdravog sistema vrednosti.

Hvale se brutalnošću

U poslednje dve godine samo u Novom Sadu je zabeleženo desetak slučajeva maloletničkog nasilja, od koji je većina osvanula na sajtu „Jutjub”. Prošlog leta objavljen je snimak devojčica iz sedmog razreda kako 15 minuta zlostavljaju i udaraju vršnjakinju i zatim je teraju da jede travu. U junu iste godine dve vršnjakinje brutalno su pretukle Jovanu Đ. (15) u Tozinom sokačetu na Novom naselju, i to da bi se osvetile što je Jovanin otac reagovao i policiji prijavio da mu je sin Peđa Đ. pretučen nedelju dana ranije u školskom dvorištu. Zabeleženi su i slučajevi gašenja cigareta na obraz školskih vršnjaka, fizički napadi na profesora za vreme časa i tuče u školskim dvorištima.

Nastavak na Blic...