Izvor: Večernje novosti, 02.Nov.2014, 18:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radmilo Bogdanović ćutanjem sačuvao glavu

EKSMINISTAR policije je u prijateljskim, ali poverljivim razgovorima sa autorom knjige „Sačekuša 2“, Predragom Jeremićem, otkrio mnoge do sada nepoznate detalje prirode i tehnike vladavine Slobodana Miloševića, njegovog odnosa prema saradnicima, o nastanku srpske mafije i novokomponovanih biznismena... - Slobodan Milošević je više od svega voleo intrige, posebno među svojim najbližim saradnicima i prosto je uživao u njima - govorio je Radmilo Bogdanović. - To ga je opuštalo i zabavljalo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ali je zaboravljao da je time oko sebe stvarao krug ljudi sklonih poltronstvu i borbi samo za svoje lične interese. Znao je, dok smo bili bliski, dok sam bio u Skupštini predsednik Odbora za bezbednost, da me pita za mišljenje, za neka kadrovska rešenja, ali kao po pravilu nije hteo da me posluša, već je uvek radio po svome i to mu se na kraju debelo osvetilo, kao i svima nama... Tako je bilo u slučaju izbora Šainovića za premijera, Badže na mesto zamenika ministra policije i mnogih drugih stvari... Miloševićevi Šiptari U svim značajnijim društvenim krugovima u Srbiji, u poslednjih tridesetak godina, popularni čika Radmilo je važio za čoveka sa ogromnim iskustvom u radu sa ljudima, i u savladavanju najtežih situacija i problema. O pogrešnim političkim potezima Miloševića, posebno na unutrašnjem planu, Radmilo mi je, uz kaficu i cigaretu (iako mu lekari nisu dozvoljavali da puši!?) u njegovom omiljenom mestu za susrete sa prijateljima, u restoranu „Mama mija“ (koji je bio i nadomak njegovog stana u Beogradu) - neretko govorio: - Eh, ta priča o Kosovu... Slobodan se od prvog dana ovog problema opredelio za pogrešne ljude... * Kako pogrešne? Koje ljude? - Pa, oko sebe u Beogradu bio je okupio grupu Šiptara sa Kosova koji su sedeli u Beogradu i skoro svaki dan mu pričali priče, uljuljkivali ga tezama kako je narod uz njih i kako će oni rešiti nastale probleme... Kako su rešili videlo se kasnije, a i mnogi su okolo Slobodana to odmah ukapirali, ali je on ostao tvrdoglav i dosledan nekim svojim principima... Eto, recimo, jedan Karakuši, čovek koji je polovinu policajaca na Kosovu odveo iz Službe!? Niko od tih njegovih „beogradskih Šiptara“ nije smeo ni da ode na Kosovo, a kamoli da je narod uz njih!? Ja znam da je u to vreme diplomirani ekonomista Muarem Ismailji, čovek koji je mogao da nam mnogo pomogne oko stanja na Kosovu, dva dana čekao u Beogradu ispred kabineta da ga Sloba primi i na kraju nije ga ni primio, nego ga je uputio na Boru Atanackovića... Eto, desio se potom i slučaj Prekaze, u kome su poginula četiri policajca, zbog Franje Herljevića, da bi posle za Dan bezbednosti delili neke plakete i zahvalnice...MUZIKANTI IZ PEĆI “NA UVCE“ Radmilo je sa osmehom prijateljima govorio kako mu je na Kosovu 1981. godine, jedan, tek kasnije dobro poznati bračni par - svirao i pevao „na uvce“ sa svojim orkestrom u Peći!? Nije teško zaključiti o kome se radi. Zna se koja je porodica iz Peći bila najmoćnija u Srbiji.... Strah u očima Stambolića Bogdanović je dugo godina bio jedan od najbližih, ako ne i najbliži saradnik Slobodana Miloševića. Jedan je od osnivača SPS-a. Bio je svedok i razlaza Miloševića sa Stambolićem, posle Osme sednice CK SKS, iako su godinama bili kućni prijatelji. - Milošević je bio vrlo sujetan i zlopamtilo i nije ga mnogo zanimalo ono što je ranije bilo. Mira je bila ufiksirala da je Petar Stambolić kriv za smrt njene majke i otuda je mrzela i Ivana... U jeku te kampanje i razlaza, ja sam na svoju ruku otišao kod Ivana u JUBMES banku. Kad me je Stambolić video, delovao je kao da ga je grom udario. Nemo je zurio u mene i skoro da je izgubio glas. Hteo je da me srdačno pozdravi, ali se uzdržavao jer nije znao zašto sam došao... - Zašto si došao? Jel’ te on poslao? - video mu se strah u glasu... - Ma ne, došao sam da te vidim, da se ispričamo. Nije mogao da veruje da nisam došao po nekom zadatku ili Slobodanovom nalogu. A, onda kad se malo „otkravio“ i posle nekoliko viskija, na rastanku mi je savetnički prozborio: - Imaćeš problema ako dozna da si bio kod mene? Radmilo mi je rekao i da nije imao problema zbog toga što je bio u poseti Ivanu Stamboliću i čak je to i rekao Slobodanu, koji se pravio da to uopšte i nije čuo i da ga uopšte ne zanima... - Pokušavao sam više puta da sa Slobodanom pričam o Ivanu, ali nije vredelo... - kaže Radmilo. - Za Slobodana nije imalo ikakve veze to što su oni ranije bili kućni prijatelji....SLOBA BOLjI BANKAR NEGO POLITIČAR - Borka Vučić je uvek tvrdila - kamo sreće da je Slobodan ostao bankar, jer je bio vrlo talentovan za taj posao - govorio je Bogdanović. - Ona je htela da Slobodan lično otvori Beogradsku banku u Palati „Albanija“, ali to se nije desilo... Kao čovek od velikog poverenja Miloševića tokom osamdesetih godina, Radmilo je dobijao i posebne zadatke koji su se ticali cele porodice. - Ja sam Slobodana premestio iz stana u vilu na Dedinju, jer smo svi smatrali da je to najbezbednije za njega i porodicu! Menjali smo njegov stan na Andrićevom vencu, ja sam pronašao vlasnike vile u Tolstojevoj i sve smo uspešno odradili... Slobodan je od mene tražio da mu pronađem policajca koji bi čuvao Marka u Požarevcu i kad sam našao pravog čoveka, on mi je odgovorio: „Ume moj sin sam da se čuva“!? Bio je vrlo sujetan kad su u pitanju članovi njegove porodice, posebno deca. Ali, Mira je za njega bila sve! I valjda zato ju je zvao „Baca“... Ali, nije baš bio preterano ljubazan i blagonaklon njenim partijskim drugovima sa kojima je kasnije napravila i partiju JUL. Upadice i komentare Kundaka posebno nije voleo i sticao sam utisak da ga nije podnosio!? Čim se Slobodan preselio na Dedinje, Bogoljub je odmah kupio vilu pored, da mu bude prvi komšija, pa je tako svima pričao kako svakoga jutra pije kafu sa predsednikom!? Posle se taj isti Bogoljub orodio sa Miškovićem, iako ovaj nije mogao da ga smisli... Bliska saradnja Slobodana i Radmila (za koga je Sloba u šali govorio da ispod svakog kamena U Srbiji možete pronaći Radmila!?) možda bi trajala mnogo duže da nije bilo 9. marta 1991. godine i prvih velikih demonstracija opozicije u Srbiji, koje je predvodio SPO sa Vukom Draškovićem na čelu.TITO I KARDELj SMENILI RANKOVIĆA! Meni je lično pričao Lazar Koliševski, a on je jedini na Brionskom plenumu bio protiv Lekine smene, da je bio pripremljen i plan B, da Ranković nije smenjen već po prvoj tački dnevnog reda - pričao je Bogdanović. - Navodno, o nekom incidentu u lovu? U slučaju da Ranković ne bude smenjen odmah, posle prve tačke, trebalo je da po drugoj tački dnevnog reda bude optužen kako je u lovu pokušao da ubije Kardelja!? I bili su spremni i svedoci... Posle prve tačke dnevnog reda Plenuma, Koliševski je tražio reč i pitao da se raspravlja o drugoj tački dnevnog reda, ali ga je odmah Tito presekao rečima: „Nema potrebe, nije bitno...“ Koliševski je shvatio igru Tita i Kardelja u kojoj je žrtvovan jedan Ranković. - Zbog svega što se dešavalo toga dana, dvojice stradalih, ja sam sutradan podneo ostavku na mesto ministra policije! To se nikako nije svidelo Miloševiću i ultimativno je tražio da je povučem, što naravno nisam uradio. To mi nikada nije oprostio i to je dovelo do toga da budem i izbačen iz Izvršnog odbora stranke 1993. godine. Zbog toga sam i napustio partiju. I sve ove godine sam ćutao i verujem - to mi je glavu sačuvalo!? Bez obzira na to što me svi i danas poštuju i cene moj raniji državni rad. Tako smo jednom prilikom moja supruga Vinka i ja bili na prijemu u Tolstojevoj 2, vili u kojoj je Mira odrasla u porodici Mome Markovića. Mojoj Vinki je pokazala sobicu u kojoj je živela i prvi put joj se mogla videti suza u oku... I pored svega, u porodici Mome Markovića, ona je bila tuđin! Videvši suze u očima Mire, Slobodan je setnu situaciju prekinuo obraćajući se supruzi: - Miro, on je kriv što se mi više ne družimo sa Vinkom - gestikulirajući na Radmila. Tobože mu je bilo žao... PISMO VUKA POSLE HAPŠENjA Kad god se povede priča o 9. martu, čelnici SPO decenijama nisu propuštali priliku da „opletu“ po ondašnjem ministru policije, bez obzira na to što je Bogdanović jedini časno izašao iz te veoma teške situacije po Srbiju i njen narod, što je i potvrdio Anketni odbor Skupštine Srbije. - Dojadilo mi je bilo to prozivanje od strane Vuka i njegovih, pa sam mu onda poručio da ako me samo još jednom spomene, u javnost ću dati pismo koje mi je poslao posle hapšenja, pa neka svi znaju kakav je... - rezignirano mi je pričao čika Radmilo. * I šta je napisao - bio sam više nego radoznao... - Svašta! Čuvam ga, neću još da ga obelodanjujem, ali sudeći kako je odmah zaćutao, nije ništa dobro napisao za njega i njegove.... - nasmejao se zadovoljno Bogdanović. - Znaš, kad je Vuk uhapšen, od straha se upišao u gaće!?! Ali, šefe (bila je uzrečica čika Radmila, kad se obraćao prijateljima, prim. aut.) Slobodan je voleo udvorice i poltrone. Njemu i Miri se tako približio i Dragan Tomić iako se znalo da je poreklom iz četničke porodice. Pa, on na čelo RDB postavlja Zorana Janaćkovića, iako se znalo da je studirao pravo 14 godina i da mu je prosek bio 6,10! Zbližio se sa Badžom, dok mu je ovaj sa specijalcima čuvao kuću u vreme demonstracija u Beogradu. Prvi sam mu rekao da on nije za načelnika Javne bezbednosti... Kao što sam rekao i da Šainović nije za premijera, jer nema dobar pedigre za to! Ništa to nije vredelo. On je terao po svome... Radmilo Bogdanović tvrdi da je javno Miloševićevo priznanje, na TV, pobede Koštunice na izborima 2000. ipak bila samo farsa za srpsku javnost: - Slobodan nije mogao da podnese poraz i gubitak vlasti čak i kad je priznao pobedu Vojislavu Koštunici! - tvrdio je Radmilo Bogdanović. Iako godinama nije bio deo vlasti, Bogdanović je uživao respekt i poštovanje skoro svih srpskih političkih lidera. Mnogi su do poslednjeg časa njegovog života tražili od njega savet, želeli da čuju njegovo mišljenje... A, on je uvek bio predusretljiv i imao je vremena za sve. Do poslednjeg otkucaja odavno obolelog srca....

Nastavak na Večernje novosti...