Izvor: RTS, 25.Apr.2010, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radmanović kritikuje Silajdžića
Haris Silajdžić je potpisivanjem "Istanbulske deklaracije" prekršio Ustav BiH, jer mu je za potpisivanje bila potrebna odluka Predsedništva, rekao Nebojša Radmanović. Silajdžić odbacio optužbe.
Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović izjavio je da je potpisivanjem "Istanbulske deklaracije" predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić prekršio Ustav BiH, jer je, kako je naglasio, za potpisivanje ove deklaracije Silajdžiću bila potrebna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odluka Predsedništva.
Nebojša Radmanović izjavio je da niko nije ovlastio ministra inostranih poslova BiH Svena Alkalaja da učestvuje na nedavno održanom sastanku u Talinu, na kome je uslovno odobren Akcioni plan za ulazak BiH u NATO (MAP).
"MAP je uslovljen rešavanjem pitanja prenosa vojne imovine sa entiteta na Ministarstvo odbrane i državu BiH. To je novi pritisak na jedan od entiteta i znači nove nesporazume i podele u BiH", istakao je Radmanović.
Srpski član Predsedništva BiH je, takođe, rekao da je deo bošnjačkog rukovodstva zloupotrebio oružane snage BiH, koje su odale vojnu počast na sahrani haškog osuđenika Rasima Delića.
"Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić je zajedno sa svojim ministrom inostranih poslova Svenom Alkalajem bio u nezvaničnoj poseti Istanbulu i zato nije mogao prihvatiti nikakakav dokument u ime BiH", rekao je Radmanović na konferenciji za novinare.
Ocenio je da "Istanbulska deklaracija" neće doprineti stabilnosti BiH, niti dobrosusedskim odnosima sa Srbijom, poručujući da će odbiti "Istanbulsku deklaraciju" ako se o njoj bude raspravljalo u Predsedništvu BiH.
Navodeći da "Istanbulska deklaracija" predviđa zvaničnu posetu članova Predsedništva BiH Beogradu, Radmanović je naveo da se ta poseta desila prošle godine, bez obzira što u njoj nisu učestvovali bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva BiH.
"BiH ove godine nije usvojila plan poseta Predsedništva BiH, ni poseta Bosni i Hercegovini, i neće usvojiti predlog odluke da se ide u Beograd. U normalnim međudržavnim odnosima za očekivati je da predsednik Srbije vrati posetu i da sada dođe u zvaničnu posetu BiH", kazao je Radmanović.
Srpski član Predsedništva je naveo da je u "Istanbulskoj deklaraciji" "sporno i to što se podržavaju stavovi Saveta za implementaciju mira (PIK), ističući da "Srbija ne bi trebalo ni da daje ocenu o tome, jer ne učestvuje u njenom radu.
"Sama deklaracija sadrži niz stvari koje su nepotrebne i ne znamo šta uopšte znače", rekao je srpski član Predsedništva BiH.
Radmanović je dodao da je "opasno kada predsednici susednih zemalja u svojim izjavama o BiH ne pominju dvoentitetsku strukturu ove zemlje, što ukazuje da imaju neke dileme oko Dejtonskog sporazuma".
Naveo je da je u tom kontekstu bila i nedavna poseta hrvatskog predsednika Ive Josipovića BiH, koji je posetio mesta na kojima su počinjeni zločini nad bošnjačkim i hrvatskim narodom, ali ne i srpska stratišta, "čime je podržao Vašingtonski sporazum, a ne Dejtonski sporazum".
Predsednici Srbije i Turske, Boris Tadić i Abdulah Gul i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić potpisali su juče u Istanbulu deklaraciju, kojom su potvrdili zajedničko opredeljenje da će raditi na izgradnji mira, stabilnosti i prosperiteta na Balkanu.
Silajdžić: Istanbulskom deklaracijom nije prekršen Ustav
Predsedavajući Predsedništvu BiH Haris Silajdžić odbacio je optužbe da je potpisivanjem Istanbulske deklaracije prekršen Ustav BiH.
"On je znao za tu deklaraciju, a na sednici Predsedništva ćemo još razgovarati", kazao je Silajdžić po dolasku iz Turske u Sarajevo.
Predsedavajući Predsedništvu BiH je ocenio da su razgovori s Tadićem i Gulom bili konstruktivni, kao i da će rezultati sastanka biti veoma dobri.
"Tu, pre svega, mislim na rešavanje otvorenih pitanja koja se odnose na granice, imovinu i neka druga pitanja koja su veoma važna za BiH", rekao je Silajdžić.
Potvrdio je da je jedna od tema bila i slučaj Ilije Jurišića i Ejupa Ganića, ali da je o toj temi Tadić postavio jasnu granicu između pravosuđa i politike.
