Izvor: Blic, 01.Mar.2010, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radimo više nego što to mnogi misle
U Beogradu još nije izdata ni jedna građevinska dozvola po novom Zakonu o izgradnji. Međutim, to nije zato što Sekretarijat za urbanizam nije hteo da ih izda, već zato što nismo dobili ni jedan konkretan i kompletan zahtev investitora sa urednom dokumentacijom. Međutim, svakog meseca izdajemo lokacijske dozvole, zatim veliki broj rešenja o odobrenju za gradnju, urbanističke dokumente, a dosta od toga su preduslovi za dobijanje građevinske dozvole – rekao je u intervjuu za „Blic“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam.
Kako se nedostajanje uredbi i podzakonskih akata odrazilo na primenu Zakona i izdavanje građevinskih dozvola?
- Najveći broj uredbi je donet i to sada dobro funkcioniše. Nažalost, do kraja prošle godine bilo je samo par podzakonskih akata i nedostajale su uredbe. To se nije direktno odrazilo na rad sekretarijata, ali jeste na investitore, izvođače radova i na službe sa kojima sarađujemo. Mislim da je trebalo više razmatrati odloženu primenu Zakona, kao što je to bio slučaj sa novim Zakonom o saobraćaju. Međutim, potpuno treba zanemariti mišljenja da je zakon loš i neprimenljiv, to su subjektivna mišljenja.
Zbog čega je u Novom Sadu situacija sa izdavanjem dozvola bolja?
- Nezahvalno je upoređivati Beograd sa bilo kojim gradom u Srbiji. Prestonica se u odnosu na Novi Sad razlikuje po mnogo čemu, Novi Sad je manji, manje ima zahteva za izgradnju, administracija je brža, gužvi nema i to sve utiče na konačan rezultat. Beograd je imao početni zastoj kad je Zakon o planiranju i izgradnji stupio na snagu, ali sada mogu reći da je najveći broj problema rešen. Svakog meseca donosimo oko 200 rešenja za gradnju, do 1.000 urbanističkih dokumenata, svakodnevno izdajemo lokacijske dozvole, to jasno ukazuje da je priča o zastoju u Sekretarijatu potpuno netačna.
Ipak, u Beogradu nije izdata ni jedna građevinska dozvola po novom Zakonu?
- To nije stvar sekretarijata već investitora koji nisu dostavili ni jedan kompletan zahtev. Od stupanja na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji podneto je 1.100 zahteva za lokacijske dozvole, to je uslov za dobijanje građevinske dozvole. Od toga, čak 250 predato je bez ijednog drugog dokumenta osim zahteva, pravni osnov nedostajao je u 320 zahteva, u 120 zahteva nedostaje kompletna imovinsko pravna dokumentacija, a u 175 zahteva nedostaju kopije plana parcela. To su osnovne stvari i ne želimo da podlegnemo pritisku i izdajemo dozvole ako nedostaje bilo kakav dokument i ako nije ispoštovana svaka procedura. Ako bi se desio neki incident, kao što ih je bilo u prethodnom periodu, niko ne bi krivio nadzorni organ gradilišta, odgovorne rukovodioce radova, projektante, već bi se svi okrenuli Sekretarijatu za urbanizam koji je izdao dozvolu. Sa druge strane, svakodnevno izdajemo lokacijske dozvole. Samo prošlog meseca, izdali smo 74 odobrenja za gradnju, 42 potvrde o prijemu radova i 46 upotrebnih dozvola. Gotovo hiljadu odobrenja za gradnju izdali smo prošle godine, 200 više nego u 2008. godini. Od 21.017 zahteva koliko smo primili prošle godine, rešili smo čak 18.729. To znači da se trenutno i te kako gradi u Beogradu.
Kako to da ni jedan investitor nije skupio potrebnu dokumentaciju?
- To nije stvar Sekretarijata za urbanizam. Ne možemo mi uticati na nekog kad preda dokumentaciju da je dopuni, da obezbedi sva potrebna dokumenta i preda potpun zahtev. Mi smo tu da radimo u njihovom interesu i u interesu Beograđana, ali isključivo poštujući zakonom propisane procedure.
Kako neizdavanje građevinskih dozvola utiče na investitore?
- Daću vam jedan primer. Na razgovor kod mene došao je Englez, koji ima dve lokacije u prestonici i želi da gradi stambeno poslovni objekat. Žalio se da mu sporo ide dobijanje dozvola i želeo je da mu to bude rešeno. Samo sam ga pitao koliko mu treba vremena za dobijanje dozvole u bilo kom gradu u Engleskoj, od momenta kad donese odluku za investiciju do momenta kad krene sa radovima. Četiri godine, bio je njegov odgovor i nastavili smo razgovor na potpuno drugačiji način. Ne kažem da to treba da bude načelo za nas, ali svaka uređena i razvijena zemlja posvećuje veliku pažnju ko će i šta graditi.
Da li je Beograd privlačan za investitore?
- Apsolutno, tu nema dileme. Beograd ima aerodrom, nalazi se na železničkom čvorištu, ima plovne reke. Otvaranjem infrastrukturnih koridora, uvođenjem „Beovoza", kasnije metroa, izgradnjom mostova, otvara se mnogo veoma atraktivnih lokacija. To će biti „Treći Beograd", na levoj obali Dunava nakon izgradnje Kineskog mosta. Beograd je grad budućnosti Balkana i grad čini maksimum napora da sve svoje potencijale iskoristi, što investitori i te kako primećuju.
Radna grupa za pomoć investitorima
Pre nekoliko dana održan je sastanak na nivou grada sa investitorima? Koje probleme su istakli kao najveće?
- Investitori se žale na sve i kao i svi privrednici žele što više pogodnosti, od kojih su mnoge nerealne. Međutim, gradonačelnik je odlučio da bude formirana radna grupa koja će u narednih mesec dana sagledati probleme sa kojima se susreću investitori, a koji se tiču grada. Nakon toga opet ćemo se sastati i izaćićemo sa jasnim predlozima, kako bi pospešili gradnju, ali na realnim okvirima. Radnu grupu činiće predstavnici gradonačelnika, privredne komore i investitora, izvođača radova koji su prisustvovali sastanku.
