Izvor: Politika, 26.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikalsko približavanje
Sonja Liht: Ja ne verujem u Nikolićevo evropsko opredeljenje, jer ne možete biti evropski opredeljeni i nositi Šešeljev bedž. Te dve stvari se po meni isključuju.
Radmila Nakarada: Taj neki evropski zagrljaj koji toliko priželjkujemo nije usledio pa čak ni očekivana nedvosmislena podrška demokratskim vlastima nakon svrgavanja Slobodana Miloševića. Vidno je da je Toma Nikolić preinačio svoj diskurs i da i on sada shvata neophodnost puta ka Evropi i to je očigledno proisteklo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz promišljene strategije stranih aktera koji su mu to savetovali. Dakle, po svemu sudeći dolazak Nikolića na vlast nije tako više nepoželjan jer preko njega smo ponovo na tragu svih negativnih stereotipa tako da se predstavnici međunarodne zajednice možda nadaju da će dobiti čoveka koji bi im olakšao legitimaciju u rešavanju sukoba koji se rešava mimo nas na drugom nivou.
Mirjana Vasović: Želja pristupanju Evropi ima i svoj racionalni ekonomski pristup. Čini mi se da je približavanje radikala ideji o pristupanju Evropi moguće posmatrati na taj način. Možda čak i nije važno da li se neko iskreno identifikovao sa Evropom, važna je politika.
Filip David: To je podržavanje licemerne politike. Do juče su neki bili za rusku guberniju, sada su navodno za EU. Ja se suprotstavljam mišljenju da je većinsko mišljenje za Evropu tih 70 odsto građana. Međutim, opšte raspoloženje stanovništva – ako gledamo ukupan zbir glasača DSS, SPS i SRS to je većinska Srbija. Oni nisu evropski orijentisani, oni su antievropski orijentisani. Postoji pitanje interpretacije ko interpretira Evropu i ko preko medija preko političkih partija šalje tu vrstu poruke. Mi smo imali tu situaciju u bliskoj prošlosti. Govorilo se negde do 1992 – 1993. godine da rat nema alternativu. To je bilo većinsko mišljenje. Odjedanput, preko noći, preko medija, pojavilo se – mir nema alternativu. I tada sve ankete su pokazale da mir nema alternativu. Ovde je vrlo lako manipulisati – postoje grupe, postoje neke političke partije ali javno mnjenje nemamo. Mislim da je tu osnovni problem i bez Kosova, siguran sam da bismo imali taj problem. I dalje bi se delili na relaciji – za Evropu i protiv Evrope. Vidite, ovde su stvari ipak mnogo dublje, one postoje istorijski, uvek je bila manjina ona Srbija koja se zalagala za reformu.
Ljubinka Trgovčević: Tačno, ali to jeste odgovornost elite. Sve obično kreće iz jednog uskog kruga, od elite. Neko to mora da nametne. Tako je to i u Srbiji koja je sve evropske tekovine preuzela. Srbija je uvela sve institucije koje su evropske – parlament, višepartijski sistem, zatim sve nacionalne institucije, pozorišta, muzeje, pa sve do čuvene železnice kojoj su se seljaci kao uostalom i u drugim zemljama u početku jako protivili ali je ona uvedena.
Filip David: Uopšte nije bitno da li ćemo ući u ovo ili ono udruženje, nego hoćemo li pronaći sopstveni sistem vrednosti koji ćemo poštovati, načela na kojima može da se zasniva država, zajednica jer da bismo to učinili moramo što pre da se oslobodimo stereotipa i predrasuda koje vučemo još iz vremena Miloševića. Između ostalog i stereotipa o svetskoj zaveri o plaćenicima, izdajnicima, patriotima... ima ih još dosta.
[objavljeno: 27/01/2008.]
