Izvor: Blic, 03.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikalska opstrukcija i samodestrukcija
Novi saziv Skupštine Srbije skoro puna tri meseca je u faktičkoj blokadi. Nju, prvenstveno, sprovode radikali kao stari majstori opstrukcije i kompromitovanja parlamentarizma. A sve pod izgovorom da se ponašaju u skladu sa skupštinskim poslovnikom. Zato u protekla tri meseca Skupština nije efektivno raspravljala o pitanjima na dnevnom redu ni cela tri dana.
Sama po sebi, parlamentarna opstrukcija od opozicije, čiji cilj je suprotstavljanje donošenju ili što duže odlaganje donošenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predloženih zakona, predstavlja legitimni oblik njenog delovanja. Ta vrsta opstrukcije sprovodi se, pre svega, podnošenjem velikog broja amandmana na vladine predloge zakona, izostankom sa sednica parlamenta i njegovih radnih tela, dugim poslaničkim govorima, reklamiranjem povrede poslovnika i sl.
U Skupštini je, naravno, veoma prisutna ova vrsta opstrukcije od opozicije. Ali, u novije vreme daleko su više zastupljeni drugi vidovi opstrukcije, koji nisu dozvoljeni skupštinskim poslovnikom. Reč je, pre svega, o bezbrojnim javljanjima opozicionih, u prvom redu radikalskih poslanika za reč radi navodnog reklamiranja povreda poslovnika i radi replika, od kojih daleko najveći deo nema pravno uporište u samom poslovniku. Poslovnik predviđa ovlašćenje predsednika Skupštine da u takvim situacijama uskrati pravo poslanika na reklamaciju povrede poslovnika ili na repliku. U slučaju učestalih povreda poslovničke procedure, predsednik je ovlašćen da poslanicima izriče disciplinske mere - opomene, novčane kazne i udaljenje sa sednice. Preterana tolerantnost i neodlučnost predsednika Skupštine da u korenu saseče pojave nedozvoljene opstrukcije rada parlamenta, što traje godinama, doveli su do faktičke blokade njegovog rada i pretvaranja u kozačku skupštinu.
Drugi, neiscrpni izvor beskonačne i nedozvoljene opstrukcije, kojom se iz temelja destruiše funkcionisanje, učinak i ugled Skupštine, predstavlja zloupotreba članova 225 i 226 poslovnika. Tim članovima predviđeno je pravo poslanika da budu obavešteni o svim pitanjima u vezi sa vršenjem njihove funkcije i da traže obaveštenja i objašnjenja od skupštinskih i vladinih funkcionera. Ta njihova prava su nesporna i mogu se ostvarivati na razne načine - pismeno, putem poslaničkih pitanja, zakazivanjem vanrednog zasedanja Skupštine. Ali, poslanici ta prava ne mogu ostvarivati dok traje rasprava o pitanju koje je na dnevnom redu Skupštine. O tome na najjasniji mogući način govori član 103 poslovnika Skupštine: „Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Jedini izuzetak su ukazivanja na povrede poslovnika.
Zloupotrebljavajući pomenute članove poslovnika, narodni poslanici, a daleko najčešće radikali, govore o svemu i svačemu, samo ne o pitanju koje je na dnevnom redu Skupštine. Uz to, predsednik Skupštine ih ne prekida, niti disciplinski kažnjava. Treba se samo podsetiti koliko dragocenog vremena je od jula meseca do danas izgubljeno na radikalske priče od Kulina-bana, na razne vidove njihove partijske agitacije i na druga pitanja koja nisu na dnevnom redu. Primera radi, to je bio slučaj hapšenja R. Karadžića, zakonitosti postupanja policije u suzbijanju nereda na mitingu SRS-DSS-NS, raskol u SRS i politički obračuni tim povodom u Skupštini, posebno oko poslaničkih mandata, sve do otužne i vulgarne rasprave među starim i novim radikalima o njihovim ljubavnim aferama i jadima.
Za osporavanje poslaničkog mandata propisana je precizna procedura, počev od RIK, Administrativnog odbora Skupštine, do nadležnog suda. Beskonačne radikalske rasprave o tome na sednici Skupštine nemaju nikakve veze sa utvrđenim dnevnim redom, već imaju za cilj uzajamno političko diskreditovanje i blokadu vladajuće koalicije u Skupštini. Na stranu to što se poslanički mandati grupi „naprednjaka" i ne mogu oduzeti. Naime, za to ne postoji ustavni osnov, to jest „neopozivo stavljanje poslaničkog mandata na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika" (čl 102 Ustava). Ostaće, međutim, zapamćena zaboravnost T. Nikolića, to jest kako je navodno negde izgubio blanko ostavke poslanika SRS. Ali, i njegov politički salto mortale - od vatrenog pristalice stava da poslanički mandati pripadaju političkoj partiji do zastupnika stava da pripadaju poslanicima čim mu je to politički i lično zatrebalo.
Sami po sebi, nemilosrdni i prljavi politički obračuni između krnje SRS i „naprednjaka", pod uslovom da se time ne blokira rad Skupštine, objektivno mogu predstavljati neku vrstu doprinosa ozdravljenju političke scene Srbije. Naime, televizijski prenos njihovih obračuna dobra je politička škola i pouka za njihove pristalice i birače. Tako se najbolje vidi prava priroda unutrašnjih odnosa u jednoj autoritarnoj desničarskoj stranci. Zato je njen raspad verovatno uvod u slabljenje ekstremne nacionalističke desnice. Naročito zbog toga što će novokomponovani „naprednjaci" verovatno nastojati da u javnosti (uključujući i ambasade zapadnih sila) stvore bolju sliku o sebi od dosadašnje. Njihov glavni cilj za sada će biti da dobiju podršku što većeg broja pristalica SRS, ali i da očuvaju osnovna, donekle modifikovana radikalska obeležja. Time bi stekli šanse da u narednih nekoliko godina postanu najjača partija desnog centra. To podrazumeva i da privuku u svoje redove radikalski deo DSS i NS i da ih u ozbiljnoj meri marginalizuju. U međuvremenu, verovatno će se uzdržavati od saradnje s vladajućom koalicijom, pre svega sa DS. To ne znači da neće nastojati da u javnosti ostave utisak konstruktivne opozicije. U svakom slučaju, početak raspada Šešeljeve SRS je dobra vest.
