Izvor: Politika, 25.Jul.2013, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radi i smrt neće doći
Leto, i vreme kada se dokoni svet odmara i pomalo dosađuje, sunča se ili kupa. Svuda na Floridi, pa i u mom Sent Pitersburgu, na plažama je puno sveta i uglavnom rade samo oni koji moraju. Gospodin Njutn Mari, rođen aprila 1914. godine na ostrvu Trinidad, došao je davno u Ameriku i otkako zna za sebe radi, i to čini i danas, u stotoj godini života. Redovno, svih pet dana u nedelji.
Kada se probudi, obično oko šest sati ujutro, pospremi svoju kuću koju je kupio 1976. godine i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otplatio, prošeta do autobuske stanice i kreće na posao. Gospodin Njutn, kako ga svi zovu u kompaniji za morsku hranu, počinje da čisti kancelarije u upravnoj zgradi, zatim sa metlom odlazi da uređuje parking i prostor oko zgrade, veličine tri fudbalska igrališta.
Nikad nije zakasnio, niti otišao s posla pre završetka radnog vremena, ima minimalnu satnicu – to je na Floridi oko sedam dolara. I nikada nije pitao za povišicu. U kompaniji kažu da bi njegov posao neko mlađi mogao sa mašinom da obavi za sat ili dva, ali to ne bilo isto. U neku ruku, gospodin Njutn je jedan od simbola kompanije.
Počeo je da radi kao dete i ponekad razmišljao o svetu u kome živimo i neminovnom ljudskom kraju. Kaže da mu je tada deda rekao da radi i samo radi, i smrt neće doći. Njutnova kćerka na to dodaje: dan kada moj otac prestane da radi, biće i dan njegove smrti. A kada ga neko upita kako se oseća, on kratko odgovara: nikada bolje!
U Americi nije ništa neobično da vas u trgovini, hotelu, kod lekara ili advokata u prijemnim kancelarijama, ili bolnicama služe osobe koje imaju sedamdeset ili više godina.
I dok se spremam na posao, u svojoj sedamdeset i prvoj godini, pade mi na pamet jedna mudrost koju sam čuo još u mladosti.
Rad je stvorio čoveka, a nerad gospodina. Možda je i zato u ovom ludom dvadeset i prvom stoleću sve manje ljudi, a sve više gospode.
Hm, sve više gospode?
Kada sam početkom šezedestih godina dvadesetog stoleća počeo da pišem za novine i ponekad se požalio na teškoće u životu, moj prvi urednik Rajko Skvarica bi rekao: radi, u radu je spas! Još je davno sveti Franjo Asiški , za koga je Isidora Sekulić napisala da je univerzalni svetac i pesnik hrišćanskog sveta, rekao: ”Radi, da te đavo ne zatekne dokonog”. A jedna od priča o svetom Savi, o kome Ivo Andrić kaže da je bio za svoj narod pesnik utehe, ali i vere, nosi naslov: ”Radi, pa ćeš imati”. Sveti Sava je propovedao u narodu da je čistoća kuće i okoline najveći ukras na svetu.
I gospodin Njutn u mojim očima doprinosi da bude više čistoće u svetu. Dodao bih: i čistote.
Pre dve-tri godine upoznao sam još jednog stogodišnjaka u Sent Pitersburgu koji je svaki dan dolazio na posao. U jednoj prodavnici Volmarta dočekivao je kupce na ulazu, dodavao im kolica za kupovinu, i pokazivao gde da nađu ono što traže,uvek sa osmehom. Pričao je da je prodao kuću i otplatio dugove i da sada radi kako bi uštedeo i kupio sebi kakav mali stan. Nisam odavno video tog neviđenog optimistu, možda je već ostvario svoju želju…
U Americije u julu ove godine umrla novinarka Helena Tomas koja je radila i u desetoj deceniji života, a izveštavala je iz Bele kuće oko šezdeset godina i postavljala uvek neugodna pitanja čak desetorici američkih predsednika!
Direktorka Puškinovog muzeja u Moskvi Irina Antonova ima 91 godinu i još bi bila ne čelu ove kuće da se nije javno zamerila predsedniku Rusije Vladimiru Putinu!
I novinar ”Politike” Predrag Milojević pisao je tekstove za novine sve do polovine desete decenije svog života i gotovo svakog dana dolazio peške u Redakciju!
Beše li u pravu Njutnov deda kada je rekao: radi i smrt neće doći, ili će doći nešto kasnije…
Ubeđen da je rad stvorio čoveka, verujem da ću još mnogo godina moći da idem stopama Njutna Marija. Nisam baš siguran da smrt jednom neće doći i dok radim. Ali, potajno verujem da će bar malo zakasniti…
Savo Petrović, Florida
objavljeno: 25.07.2013
