Izvor: RTS, 17.Sep.2012, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad umesto rešetaka
Mogućnost da umesto u zatvoru, kaznu služe na slobodi, trenutno koriste 42 osobe. Najčešće su angažovani u javnim i komunalnim preduzećima. Međutim, mali broj osoba koje nadgledaju sprovođenje kazne doveo je do toga da neki još nisu počeli da služe te kazne. U prekršajnim sudovima kažu da se zbog toga retko odlučuju za takav vid sankcija.
Umesto zatvorskih rešetaka i šetališta osuđeni na kaznu rada u javnom interesu vreme provode na slobodi, npr. čisteći ulice, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pijace ili parkove. Tako se, smatraju stručnjaci, izbegavaju negativni efekti zatvora. Kaznu na slobodi trenutno služe 42 osobe. Ipak, ta mogućnost postoji samo u sedam gradova u kojima su otvorene kancelarije poverenika.
"Nije to samo problem lokalnih sredina i lokalnih uprava, oni su svi zainteresovani. Nama je veći problem to što nemamo dovoljan broj zaposlenih", kaže Dušanka Garić iz Odeljenja za tretman i alternativne sankcije.
Na rad u javnom interesu mogu da računaju osuđeni za dela u kojima su zaprećene novčana, ili kazna zatvora do tri godine. Trenutno 80 osoba čeka da počne da radi.
Prema rečima Dušanke Garić, te kazne se još ne realizuju upravo iz tog razloga što nije završena mreža kancelarija. "Nadamo se da će se ta mreža kancelarija ubrzano širiti i da neće doći do zastarevanja tih kazni, o tome vodimo računa", ističe Garićeva.
Stručnjaci kažu da bi se primenom rada u javnom interesu izbeglo da osuđeni za lakša krivična dela i prekršaje leže u ćelijama, dok oni koji odgovaraju za teža dela pokušavaju da odlože odlazak u zatvor do poslednjeg trenutka.
U Višem prekršajnom sudu kažu da se u poslednje dve i po godine sudije u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu nijednom nisu odlučile za kaznu rada u javnom interesu, a u Beogradu u samo 15 slučajeva.
"Sudovi za prekršaje imaju informaciju da samo izricanje kazne rada u javnom interesu ne bi imalo svrhu, jer ne postoje dovoljni resursi oko izvršenja ove kazne, da se ne bi dogodilo da takvi predmeti zastare odnosno da kazna u izvršenju zastari, ističe Zoran Pašalić iz Višeg prekršajnog suda.
Zbog toga se sudije, kako navodi, manje odlučuju odnosno ne odlučuju za izricanje ove vrste kazne.
Vaspitno delovanje takvih kazni najbolje se vidi u primerima iz sveta gde se osobe osuđene zbog nanošenja telesnih povreda, ili izazivanja saobraćajnih nesreća šalju u zdravstvene ustanove da pomažu teško povređenima.
Prema rečima Pašalića, zakonska rešenja su takva da u članu 33 koji se odnosi na rad u javnom inetersu praktično je rad u javnom interesu ogranićen pristankom okrivljenog. "Taj rad u javnom interesu ne sme da vređa ličnost okrivljenog odnosno ne sme da bude kako to u zakonu piše - ponižavajući", navodi Zoran Pašalić.
Dan zatvora jednog pritvorenika državu košta 15 evra, a trenutno ih je gotovo 11 hiljada u srpskim zatvorima. Primenom kazne rada u javnom interesu država štedi novac jer ne plaća smeštaj, hranu, garderobu, niti odrađeni posao. Procena je da su javna preduzeća u protekle tri godine tako uštedela više od tri miliona dinara.
