Izvor: Večernje novosti, 18.Feb.2016, 09:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rad na Sretenje - bez para

NIJEDAN radnik se tokom 2015. nije obratio inspekciji rada zbog neisplaćene uvećane zarade za rad na neradni dan nekog državnog praznika. To ne znači da su poslodavci u Srbiji poštovali zakon, već da zaposleni ne znaju ili ne smeju da traže pomoć inspektora u ovakvim slučajevima. Jedini način da se poštuje procedura jeste odgovornost gazde ili hrabrost radnika da presavije tabak. Dan državnosti, koji smo upravo proslavili na Sretenje, dokaz je da u Srbiji nema ni jednog ni drugog. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << istraživanjima sindikata, najugroženiji su oni koji rade kod privatnika, i to najčešće u trgovini i tekstilnoj industriji. Za njih su u 90 odsto slučajeva praznične dnevnice i dalje samo mrtvo slovo na papiru. Kako objašnjavaju u Inspektoratu za rad, u skladu sa članom 108. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110 odsto od osnovice. Radnica jednog od najpoznatijih lanaca parfimerija u Srbiji Marija Ž. kaže, za naš list, da ne zna šta znači slobodan dan u vreme državnog praznika a kamoli veća plata zbog toga. - Nikada nisam dobila više para zato što sam praznik provela na poslu, a ne u krugu porodice - kaže ona. - Znam da bi trebalo da prijavim poslodavca, ali šta onda? Verovatno bih ostala i bez takvog posla. (NE)RADNI PRAZNICI DRŽAVNI praznici Republike Srbije su Nova godina, Dan državnosti - Sretenje, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Osim državnih praznika koji se praznuju neradno, u skladu sa članom 5 radno se praznuju Sveti Sava - Dan duhovnosti (27. januara), Vidovdan - spomen na Kosovsku bitku (28. juna), Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (22. aprila) i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (21. oktobra). Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, naglašava da je zakon jasan i da se rad na državni praznik mora platiti uvećano. - Kod nas je, međutim, praksa da niko ili retko ko to plaća - kaže Savić. - Velika je odgovornost sindikata za regulisanje ove oblasti. Mi smo u bezbroj slučajeva reagovali i uspeli da nateramo poslodavca da plati uvećan iznos radnog sata, i to u više od 50 firmi. Nekoliko puta smo čak i zapretili firmama da niko od radnika neće raditi za sledeći praznik i da ćemo dovesti inspekciju rada i preduprediti davanje otkaza. Ona objašnjava da su ovakvi slučajevi najčešći u privatnom, dok se to ne dešava u javnom sektoru ili u javnim preduzećima kao što su "Pošta", NIS, "Srbijagas"... - Oni će dobiti dnevnice, i to je dobro, ali nije dobro da se zakon selektivno primenjuje i da za jedne važi a za druge ne - kaže naša sagovornica. - Ministarstvo za rad i inspekcija rada su odgovorni i u obavezi da spreče ovakvo ponašanje poslodavaca. Odgovornost je, smatra Savićeva, i na Vladi, koja naše radnike promoviše kao jeftinu radnu snagu. Strane kompanije uglavnom poštuju srpske zakone, ali ima i onih koje se prilagođavaju našoj praksi. BROJKE* 110 odsto od osnovice je propisano praznično uvećanje* 90 odsto zaposlenih u trgovini ne dobije praznične dnevnice

Nastavak na Večernje novosti...