Izvor: Politika, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Račvasto palacanje
Imaju li ti ljudi, brata, sestru, majku, oca, ikog svog da im ukažu kako se to ponašaju, čudili su se građani Srbije gledajući poslanike u prvom višestranačkom sazivu Narodne skupštine Srbije, gde jedni druge nazivaju "pacovskim licem", odnosno "steonom žabom". Danas, 17 godina kasnije, kad u parlamentu, kako sami tvrde "narodni izabranici", sede "lopovi", "lopuže", "kriminalci" i "ubice", "izdajnici" su konstantna kategoriji svih ovih godina, narod se više ničemu ne čudi, "ma, svi su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni isti, samo na sebe misle". "Isti" se, međutim, čude zašto "ovaj visoki dom" ima tako nizak rejting u javnosti, tražeći krivce za to svugde osim tamo gde bi ih našli u parlamentu i sopstvenom ponašanju.
O tom prvom višestranačkom sazivu danas svi poslanici govore kao sazivu koji je radio u najpristojnijoj atmosferi, svaki naredni bivao je "obogaćen" novim pogrdnim izrazima za političke protivnike, bilo je i pretnji sa skupštinske govornice, obezbeđenje je tuklo radikale 1994. godine, radikali su polivali vodom predsednika Skupštine 2001, pa su posle toga smišljene i novčane kazne za poslanike kojima skupštinska govornica služi da govore o svemu što im na pamet padne, a što bi, po njihovoj oceni, bilo važno da "čuje javnost". Kako u ovom sadašnjem sazivu, tako reći, nema baš nijedne stranke koja u nekom periodu nije bila na vlasti, javnost se naslušala priča o "lopovlucima" raznim, a nema nikog ko, prema ovim navodima, nije ojadio državu, dakle "građane Srbije, poreske obveznike" za milionske sume. U devizama, dabome.
Govori šta ko hoće, bez obzira na upozorenja da "to nije na dnevnom redu", a kad predsedavajući baš "pretera" sa upozorenjima, umeju poslanici i da mu podviknu, kao nedavno Vladan Batić (DHSS) Miloljubu Albijaniću: "Nemojte da vam se više dogodi da me prekidate, jer ću biti neprijatan prema vama. Vi, Aligrudiću, budite pristojni, vidite predsedavajući, ovo nevaspitano stvorenje mi je dva puta reklo 'sram te bilo', ali ne mogu da se bavim njime, za njega su nadležne druge institucije". Umeju poslanici i da upute izvinjenje, pa se Aligrudić odmah izvinio Batiću zato što je dobacivao iz klupe, ali "bio sam isprovociran, to što neko živi u iluziji da je zanimljiv to je njegova stvar, no ne biva da nas opterećuje tom iluzijom".
Batić je tražio da u skupštinu dođe "Mlađan Dinkić rodonačelnik korupcije u Srbiji", a Snežana Stojanović-Plavšić (G17 plus), uz razumevanje Batićeve fasciniranosti Dinkićem i uz konstatovanje da od Dinkića većeg borca protiv korupcije nema, odgovorila je vicem: "Gospodine Batiću Srbijom kruži vic da se glavni odbor vaše stranke održava u Centralnom zatvoru – tamo se nalaze istaknuti funkcioneri vaše stranke, okrivljeni za afere 'Indeks', 'Geneks'..." Batić je koleginici obećao da će Dinkić jednog dana biti tamo gde mu je i mesto: "iza rešetaka, zbog gašenja četiri banke, Nacionalne štedionice, 'kiparskih para', za utehu odvešćemo ga tamo bez lisica na rukama, ipak, nije red bio je ministar".
Lisice za Dinkića obećali su, pre toga, i radikali, Aleksandar Vučić je Dinkiću na sednici parlamenta rekao: "Vi ste, ne mogu da tvrdim da ste baš najveći, ali jedan od najvećih pljačkaša u savremenoj istoriji Srbije. Pljačkali ste preko Nacionalne štedionice, Evroaksis banke, Veksim banke i svega ostalog i zato ćete odgovarati". Dinkić je odvratio: "U svom životu ništa ukrao nisam, nisam lopov, ali vi jeste ubica". Na Vučićevo pitanje da mu kaže koga je ubio, Dinkić nije odgovorio.
Svojih "pet minuta" za utvrđivanje šta je ko ukrao i kako se ponašao, imali su nedavno i poslanici LDP-a i Nove Srbije. Kako je to potrajalo, za reč se javio Dušan Bajatović (SPS): "Pita me koleginica Kolundžija gde sam se sad ja prepoznao, pa u članu 104. U stvari javio sam se zato što mi je dosadno, a i što da govore samo ovi iz LDP-a i Nove Srbije, osim toga, predlažem da pozovemo službenike MUP-a da popišu sve ove optužbe koje jedni o drugima izgovaramo, pa da počne da radi taj Specijalni sud".
Policija, naravno, nije došla, a ni Bajatović, očigledno, nije mislio ozbiljno. Da li su ostale mnogobrojne izrečene optužbe bile ozbiljne, teško je reći. Zavisi od toga ko će s kim u kojem trenutku ući u neku koaliciju. Videli smo, sve koalicije su ovde moguće. Tako je, na primer, Miloš Aligrudić (DSS) optužio Demokratsku stranku da radi u interesu stranih država. Kad ga je Dušan Petrović (DS) sa skupštinske govornice pitao: "Optužiste li vi to nas da smo izdajnici?", Aligrudić je s mesta odgovorio: "Da". Pet dana kasnije DS i DSS zajedno su formirali vladu i složno izjavili da sve što su rekli nisu mislili ozbiljno; "ma, svašta se kaže u žaru političke borbe".
Svi narečeni se posle pitaju ko ruši ugled parlamenta i zašto građani loše misle o svim političarima, a misle, svedoče istraživanja javnog mnjenja. Bilo je pokušaja i predloga da se utvrdi spisak zabranjenih reči u skupštini, ali od toga se odustalo sa obrazloženjem da je "naš jezik bogat, pa će se uvek pronaći neka reč koja nije na spisku, čim je nema onda je dozvoljena...". Probalo se i s novčanim kaznama i danas neki analitičari i sociolozi smatraju da bi novčano kažnjavanje pomoglo. Međutim, u novom Poslovniku neće biti novčanih kazni zato "što partije koje hoće da prave cirkus, radiće to bez obzira na sankciju". Da je to tako svedoči primer iz prvog postpetooktobarskog parlamenta, kada je Nataša Mićić, tadašnji predsednik, kaznila radikale sa više od dva miliona dinara i na kraju, kad ništa nije pomoglo isključila celu poslaničku grupu, uključujući i dva poslanika koji tog dana nisu bili u skupštini, sa sednice. Njen naslednik Predrag Marković izrekao je svega par kazni, "nije moje da vaspitavam poslanike, to je stvar domaćeg vaspitanja, a građani će ceniti na izborima ponašanje svakoga od nas". I Oliver Dulić, sadašnji predsednik parlamenta, drži se sličnih principa, kao i Marković. I sami poslanici će reći da je jedini merodavan za presuđivanje o njihovom ponašanju – narod na izborima. "Suđenja" su, po zakonu, svake četvrte godine, ali, kao što je opšte poznato, ovde se u "sudnice" ide mnogo češće. Odgovor na pitanje zašto nijedna vlast ne može da potraje pun mandat nego su nam izbori uvek bar malo pre toga, možda leži i u ovakvom ponašanju političara.
[objavljeno: ]
.jpg)
