Izvor: Danas, 02.Nov.2014, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Računovodstvo u službi sive ekonomije
Da je stanje u oblasti računovodstva i revizije u Srbiji alarmantno svedoče najnovija po drugi put donesena podzakonska akta od 1. septembra, koja u potpunosti potvrđuju mišljenje stručne javnosti o lošim rešenjima iz 2013.
Ovakvu stručnu rašomonijadu Ministarstvo finansija opravdava usklađivanjem sa evropskim standardima. Rezultate tog „usklađivanja“ smo videli u dva navrata, gde je Ministarstvo na najočigledniji način priznalo svoju stručnu dezorijentisanost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Prvi od tri usvojena pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru usložnjava vođenje poslovnih knjiga i stvara apsurdnu situaciju da jedno pravno lice u nekim situacijama može da primenjuje tri različita kontna okvira.
Drugi, Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za društva, doneo je novu numeričnu anotaciju konta sa trocifrenih na četvorocifrene kompjuterske oznake, što poveća broj i diferenciranost pozicija u obrascima finansijskih izveštaja, koji postaju preobimni, a pritom se zanemaruje činjenica da su ti podaci već sadržani u napomenama uz finansijske izveštaje. Dodatnu dezorijentaciju unosi i činjenica gubitka doslednosti, koja omogućuje uporedivost podataka u finansijskom izveštavanju iz godine u godinu, što čini problematičnim iskazivanje vrednosti imovine, obaveza, prihoda, rashoda i kapitala.
Treći usvojeni pravilnik iz oblasti računovodstva Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica usvojio je novu odredbu da se primenjuje na datum sastavljanja finansijskih izveštaja i to 31.12. 2015. za razliku od prethodno važeće odredbe da se primenjuje od 1. januara 2015. Ovako koncipiran pravilnik ne sadrži jasna pravila i principe koji bi se koristili u finansijskim izveštavanju za mikro i druga pravna lica, već su data opšta načela.
Posebno je problematična strukovna postavka Nacionalne komisije za računovodstvo, gde sede upravo oni stručnjaci koji su stvorili ovo zamešateljstvo. Suprotstavljanje ove komisije da se ukine bilansni račun ulaganja u tuđu imovinu, kao i da se gubici preko iznosa kapitala prikazuju u aktivi bilansa stanja kao deo „imovine“ transparentno stvara prostor za podstrekavanje finansijskog kriminala i korupcije i zaštitu interesnih grupacija.
Situacija u oblasti revizije je još dramatičnija. Za dve decenije postojanja komercijalne revizije na našim prostorima nijedno telo nije napravilo analizu efekata revizorskih izveštaja na privredu Srbije. Sami privrednici smatraju komercijalnu reviziju za balast i puku zakonsku obavezu. Realistično gledano, komercijalna revizija uzima oko 60 miliona evra nepotrebno privredi za nešto (izveštaji revizije) što je neupotrebljivo. Komercijalna revizija je postala čergarsko zanimanje gde pojedine revizorske kuće opslužuju po nekoliko stotina klijenata sa revizijom od prosečno dva dana putujući na točkovima sa jednog na drugi kraj Srbije. Može se zamisliti kakav je kvalitet tih revizija.
Pri tome ne treba napomenuti da su zarade revizora za takav „kvalitet“ enormne. Nemoć komercijalne revizije da utvrdi objektivnost i istinitost finansijskih izveštaja stvara ambijent nepouzdanih finansijskih izveštaja, koji otvaraju širok front za sivu ekonomiju. Zakonodavac je Zakonom o reviziji u stvari zaštitio interesne grupacije koje su obavljanje revizije stavile u službu maksimizacije profita.
Važeći Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji ne doprinose kvalitetu finansijskog izveštavanja, koje bi bili u skladu sa zahtevima međunarodnih računovodstvenih standarda, standarda finansijskog izveštavanja i međunarodnih standarda revizije, po meri računovodstvene i revizijske nauke, potrebama privrednika, berze, javnosti, Vlade, investitora, vlasnika kapitala, profesije koja primenjuje regulative i vode poslovne knjige, već obrnuto povećava troškove obrade podataka, i stvara otvoren prostor za sivu ekonomiju.
Prof. dr Ljubiša Stanojević, ovlašćeni revizor
