Izvor: RTS, 18.Nov.2014, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Računi zagrejali Zrenjanince
Oktobarski račun za grejanje je zbunio, ali još više zabrinuo Zrenjanince koji se greju iz gradske toplane. Iako je vreme bilo gotovo prolećno, računi su veći za oko 1.000 dinara. Stiglo je i obaveštenje da će decembarski biti još veći.
Već godinama se priča o naplati grejanja po potrošnji, međutim, malo toplana je za to spremno. Neke toplane su sa tekućim mesečnim računima slale i probne račune kako bi se građani upoznali sa troškovima eventualne naplate po >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potrošnji. Neke su i počeli sa primenom takvog obračuna, a računi su čak trostruko veći.
"Na osnovu onih probnih računa što su nam dostavljali proletos izglada da će računi biti prilično visoki, čak više nego duplo u odnosu na dosadašnji sistem kada smo plaćali 12 meseci", kaže Vladimir Ribar iz Zrenjanina.
U Zrenjaniskoj toplani kažu da su novi tarifni sistem uveli po zakonu, da su računi realni i da su građane blagovremeno obavestili o novom sistemu naplate po potrošnji.
"Što je niža spoljna temperatura računi će biti veći, što je viša spoljna temperatura računi će biti manji. Međutim, u zbiru računi bi trebalo biti na nivou onoga što smo prošle godine kroz paralelne račune dali građanima", kaže Aleksandar Starčević, direktor JP Gradska toplana Zrenjanin.
Zbog primedbi građana, većina toplana odložila je primenu novog obračuna za sledeću grejnu sezonu.
U Beogradu, tek spremaju novi način naplate. Daljinsko grejanje koristi milion građana, koji, kažu, neće biti oštećeni.
"Sa naše strane treba da uradimo sistem da bi kroz efekte sprovođenja naplate po utrošku svi oni koji u njemu učestvuju dobili benefite zbog čega to postoji. Ako ne bude tako, onda mi te stvari nismo uradili kako treba", kaže Marko Stojanović, gradski sekretar za energetiku Beograda.
Stručnjaci kažu da je problem što se naplata po potrošnji obračunava u podstanici za jednu ili više zgrada, a ne u stanovima. U Srbiji je 80 odsto zgrada neizolovano, pa se energija rasipa.
"Jedino ako se cela zrada obnavlja organizovano dobiće se dobar rezultat, jer ako se obnavlja jedan stan, pojedinačno kako se danas radi, rezultat na nivou cele zrade nikako neće biti dobar i naravno da će se tu pojaviti neravnopravnost među komšijama, a cena energije će biti jednaka po kvadratu", kaže Milica Popović, profesor Arhitektonskog fakulteta.
Od 59 toplana u Srbiji, za sada, grejenje po potrošnji naplaćuje tek desetak.
