Izvor: Politika, 10.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Računi iz Njujorka
Priznanja nezavisnosti Kosova iz Podgorice i Skoplja svojevrsna su odmazda Zapada zbog uspeha srpske inicijative pred Generalnom skupštinom UN, kaže analitičar Vuk Stanković
To što su vlade Crne Gore i Makedonije priznale nezavisnost Kosova, prema nepodeljenom mišljenju vlasti i opozicije u Srbiji, učinile su pod pritiskom. Da li su svoju koordinisanu akciju Podgorica i Skoplje slučajno sprovele samo 24 sata pošto je Beograd izdejstvovao u Ujedinjenim nacijama da se Međunarodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sud pravde izjasni o legalnosti otcepljenja južne srpske pokrajine, zvaničnici Srbije nisu juče komentarisali. Činjenica je, međutim, da je diplomatska pobeda koju je Beograd postigao u sredu, dobivši podršku za Rezoluciju na osnovu koje će MSP morati da kaže šta misli o nezavisnosti Kosova, već u četvrtak pala u zasenak poteza dve susedne zemlje.
Šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski rekao je kasno preksinoć da odluka o priznavanju Kosova nije povezana sa glasanjem u Generalnoj skupštini UN o srpskoj inicijativi i da je Makedonija bila uzdržana na glasanju da ne bi narušila mogućnosti Srbije da dobije pozitivan ishod po svojoj inicijativi. Anka Vojvodić, ambasador Crne Gore u Beogradu, kojoj je preksinoć uručena protestna nota Beograda i otkazano gostoprimstvo, juče je, na pitanje B92 o motivima Podgorice da dan nakon srpskog uspeha u Njujorku prizna Kosovo, rekla da nije bilo „posebne namere”. Ističući da je Crna Gora glasala za zahtev Srbije na Generalnoj skupštini UN, ona je navela da je u četvrtak bila „prva redovna sednica Vlade Crne Gore na koju je stavljeno na dnevni red ono što je pre sedam dana rečeno” (na sednici crnogorskog parlamenta, koji je prošle nedelje doneo Rezoluciju o evroatlantskim integracijama, u okviru čega je raspravljano i o priznavanju Kosova).
Sinhronizacija poteza
Ipak, crnogorski parlamentarci, prema rečima poslanika opozicione Srpske liste Gorana Danilovića, nisu to očekivali tako brzo. Oni su, naime, kako je objasnio, u toku sednice Skupštine čuli za mogućnost da bi njihova vlada mogla da donese odluku o priznanju Kosova, pošto je ta tačka uvršćena u dnevni red vlade po hitnoj proceduri, posle čega su pokušali (bezuspešno) da odvrate premijera Mila Đukanovića od takvog poteza.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je reč o sinhronizovanim potezima kojima se odgovara na uspeh Srbije u UN.
„Mislim da je to deo političko-diplomatskog rata koji se vodi oko statusa Kosova i svojevrsna ’odmazda’ Zapada zbog uspeha srpske inicijative pred Generalnom skupštinom UN. Vrlo realno se moglo pretpostaviti da će Makedonija i Crna Gora, koje su pod direktnim uticajem zapadnih zemalja, učiniti to što su učinile. Uostalom, te dve države imaju svoj kurs i svoju percepciju i interpretaciju državnog i nacionalnog interesa. Budući da se on poklapa sa evroatlantskim integracijama obe te države, bilo je logično da će one prihvatiti politiku koju Zapad, pre svega SAD i vodeće zemlje EU, imaju prema KiM”, kaže Stanković, dodajući da se ništa neočekivano nije dogodilo.
Istog dana, u četvrtak, evropski komesar za proširenje Oli Ren boravio je na Kosovu i Metohiji, „doneo” gotovo 123 miliona evra pomoći EU i poručio da će EU i Evropska komisija biti „kosovski partneri”. U četvrtak je objavljeno i da su Mađarska i Letonija priznale pasoše Kosova, čime je broj zemalja koje su priznale kosovske putne isprave porastao iznad 50.
„Upravo se odigrala jedna značajna epizoda u tom diplomatsko-političkom ratu oko statusa Kosova. Na jednoj strani je Srbija u UN dobila značajnu potvrdu da je njena inicijativa politički legitimna, dok je, s druge strane, na nekom nivou realpolitike, Zapad poslao nedvosmislenu poruku, slabeći srpsku poziciju u političko-diplomatskom smislu priznanjima koja su došla iz regiona i podrškom koju je Oli Ren u ime EU iskazao Kosovu, kao i ’usputnim detaljima’ kao što su priznavanja pasoša Kosova. Dakle, ovo je epizoda koja ponovo nedvosmisleno šalje poruku o politici Zapada prema Kosovu i odnosu prema Srbiji kada je reč o tom pitanju”, ističe Stanković.
Tome u prilog možda bi se mogle naglasiti i pohvale Crnoj Gori i Makedoniji za priznanje Kosova, koje su stigle od SAD i Velike Britanije, ili ocena nemačkog ambasadora u Beogradu Volframa Masa, koji je juče izjavio (pre nego što je otkazano gostoprimstvo i makedonskom ambasadoru), kako prenosi Fonet, da je ponašanje Srbije prema Crnoj Gori povodom priznavanja nezavisnosti Kosova „neshvatljivo” i naglasio da te dve zemlje predstavljaju značajan faktor u stabilizaciji regiona.
Koga tužiti
Kako će Zapad tek reagovati ukoliko Beograd tuži Crnu Goru, recimo, što je kao jednu od mogućih mera nagovestio ambasador Srbije u Podgorici Zoran Lutovac. Da li će takav potez srpska vlada i preduzeti, kako bi se on odrazio na proces donošenja odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, kakve će još poteze preduzimati prema drugim zemljama koje, eventualno, u međuvremenu priznaju Kosovo, pokušali smo da saznamo u Ministarstvu spoljnih poslova, ali juče od njih nismo mogli da dobijemo odgovore na ova pitanja.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Paunović, stručnjak za međunarodno javno pravo, smatra da su priznanja ove dve zemlje direktna posledica puta koju je izabralo Ministarstvo spoljnih poslova – da se obrati Međunarodnom sudu pravde za savetodavno mišljenje, a ne da podnese tužbe protiv zemalja koje su priznale Kosovo.
„Nije reagovano kada su Kosovo priznavale SAD i ostale zemlje, kada je to imalo smisla. Sada, nije u redu da se sve oštrice usmere ka Crnoj Gori, a da to nije učinjeno na vreme, kada su mogle da se tuže zemlje koje su prve priznale Kosovo”, smatra Paunović, koji poslednja priznanja Kosova posmatra kao odgovor na diplomatski uspeh Srbije u UN, odnosno, kao posledicu povećanog pritiska na zemlje koje nisu priznale Kosovo, da to urade što pre.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić preksinoć je objasnio zašto naša vlada nije posegnula i za takvim merama. Kako je rekao za RTS, Vlada Srbije je odlučila da zatraži mišljenje suda, a ne da podnese tužbu, kako ne bi ugrozila druge strateške ciljeve, pre svega proces evropskih integracija. On je naveo da zahtev za mišljenje od Međunarodnog suda pravde ima sa pravnog aspekta istu težinu kao i tužba, a manje političke reperkusije. Jeremić je naveo da bi u slučaju tužbe Srbija morala da se odluči koje bi zemlje tužila i da li bi morala da tuži sve koje su priznale Kosovo, a ne bi kasnije mogla da povuče tužbu, pošto je uloži.
To bi nanelo štetu spoljnopolitičkim ciljevima Srbije, a pre svega integraciji u EU, rekao je Jeremić.
Biljana Baković
----------------------------------------------------
Nije kasno za tužbe
Prema mišljenju profesora Milana Paunovića, sada nema nekog velikog smisla tužiti Crnu Goru, a naročito ne tužiti samo Crnu Goru. „Pa zašto protiv Crne Gore, a ne protiv Amerike, ili Francuske, ili Britanije, ili ostalih zemalja koje su priznale Kosovo. Koji je razlog pokrenuti postupak protiv jedne zemlje a protiv ostalih ne? To treba uraditi protiv svih, pa onda neka sud ustanovi gde je nadležan i neka krene postupak”, kaže Paunović, dodajući da ni sada ne bi bilo kasno pokrenuti tužbe i protiv onih država koje su ranije priznale Kosovo.
[objavljeno: 11/10/2008]
