Izvor: Politika, 20.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Račun bez krčmara
UJEDINJENE NACIJE NASTAVLJAJU DA SKLAPAJU mozaik o svetskoj organizaciji kao tigru od papira. Još nije zaboravljena višenedeljna nemoć svetskih diplomata da se dogovore oko primirja u Libanu a stigao je novi udarac. UN, više nego traljavo, pokušavaju da prikupe vojnike koji bi otišli u Liban da, ukoliko to bude bilo potrebno, i oružjem brane mir.
Situacija je veoma zabrinjavajuća. Od 15 hiljada plavih šlemova, koliko je rezolucijom 1701 predviđeno da bude stacionirano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ovoj bliskoistočnoj državi, trenutno je napabirčeno svega tri i po hiljade. Na spisku država voljnih da pošalju trupe u Liban ima, u ovom trenutku, 23 imena a najvelikodušnija je Turska, spremna da pod zastavu UN stavi pet hiljada vojnika. I Ankara, kao i druge države, međutim, zahteva da se pre odlaska askera u Liban, precizno utvrdi vojni mandat ove mirovne misije.
Sudeći po vestima iz sedišta UN u Njujorku najveće razočaranje u mobilizaciji plavih šlemova priredila je Francuska. Nekadašnji kolonijalni gazda Libana ponudio je, u prvom trenutku, svega 200 vojnika, da bi kasnije ovaj broj povećao za još 200. Apsolutno nedovoljno, posebno ukoliko se ima u vidu da je Parizu predloženo da preuzme komandu nad trupama UN.
Francuska taktika odugovlačenja primetno je iznervirala SAD.
"Iz Francuske dolaze različiti signali, danas kažu jedno, sutra drugo", izjavio je američki predsednik Džordž Buš apelujući na Pariz da stavi na raspolaganje znatno veći broj vojnika.
Nesporazumi oko prikupljanja međunarodne vojske ne iznenađuju i bili su zapravo "programirani". Usvajanje Rezolucije 1071 – bez obzira na njeno teško "rođenje" – bio je neuporedivo lakši deo posla dok ovo što je usledilo sve više liči na poznatu priču o pravljenju računa bez krčmara. Slanje vojnika na dojučerašnje ratište u Libanu veoma je riskantan potez i nema države na planeti koja bi pristala da to učini a da pre toga ne razmisli o mogućoj, visokoj "ceni".
Narednih dana očekuje se grozničava diplomatska akcija na prikupljanju armije plavih šlemova za Bliski istok. Rok za ovaj posao je veoma kratak – ističe 28. avgusta – i ukoliko ne bude uspešno obavljen bila bi to katastrofa i za Liban i za Ujedinjene nacije.
U SENCI BLISKOISTOČNIH DOGAĐAJA "probudio" se još jedan ratni front. U Šri Lanki obnovljeni su žestoki sukobi vladinih trupa i Tamilskih tigrova. Jednonedeljni tragični bilans: više od 700 mrtvih.
Poslednjih dana učestale su vesti o borbama u ovoj egzotičnoj ostrvskoj državi u jugoistočnoj Aziji. Dve suparničke strane međusobno se optužuju za najnoviju erupciju nasilja koje najozbiljnije preti da rasplamsa teško prigušeni građanski rat. I vlada u Kolombu i separatistički pobunjenici na severu hvale se kako nanose teške gubitke protivnicima.
Nešto više od pola veka nezavisnosti Cejlona – od 1972. godine nosi ime Šri Lanka – obeleženo je sukobima dvaju naroda, većinskih Sinhaleza i manjinskih Tamila. Koreni nesporazuma duboki su i potiču iz vremena britanske kolonijalne uprave kada su Tamili dobijali više mrvica vlasti. Proglašenje nezavisnosti, 1948. godine, nije doprinelo smirivanju strasti a konflikt je 1983. prerastao u krvavi građanski rat. Pobunjeni Tamili pokušali su da oružjem izbore otcepljenje severnog dela ostrva, što je izazvalo ogromne žrtve. Oprezne procene govore da je tokom skoro dvodecenijskog rata – primirje je sklopljeno 2002 – poginulo više od 70 hiljada ljudi.
Oružje je "ćutalo" dve godine ali ovaj period nije iskorišćen da se potraži neko političko rešavanje. Krajem 2004. i početkom 2005. godine, posle poplava koje je izazvao džinovski cunami, odnosi dveju zajednica na ostrvu ponovo su krenuli nizbrdo. Tamilski tigrovi optužili su vladu za pljačku međunarodne humanitarne pomoći stanovnicima na severu ostrva. Sredinom 2005. ubijen je, u atentatu, ministar inostranih poslova, što je pripisano "tigrovima". Sledile su nove akcije – pobunjenika i vladinih snaga – da bi situacija potpuno izmakla kontroli krajem jula ove godine. Pobunjenici su sporazum o primirju iz 2002. proglasili ništavnim i od tada sa ostrva učestalo stižu najtragičnije vesti.
Severni deo Šri Lanke koji kontrolišu Tamilski tigrovi politički, vojno i administrativno funkcioniše danas kao svojevrsna država u državi. Ovaj separatizam vlada u Kolombu, naravno, ne prihvata. Obe strane su odlično naoružane i spremne na borbu. Rat ozbiljno preti da se ponovo "useli" u Šri Lanku.
Žarko Rakić
[objavljeno: 20/08/2006]
