Izvor: Blic, 07.Okt.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Racionalizacija i javnost
Pre skoro dve godine, da bi se novinarima i javnosti uopšte pomoglo u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, na veb sajtu www.poverenik.org.rs objavljen je Katalog organa (javne vlasti). To nije pretenciozan analitički dokument, već pre adresar, inventar sa oko 11.000 subjekata koji vrše nekakvu vlast ili troše javni novac, uključujući na državnom nivou šest tzv. najviših organa, 24 ministarstva, 18 nezavisnih i regulatornih tela, 23 agencije, 16 republičkih zavoda, 10 direkcija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sedam fondova i četrdesetak „ostalih" i još osamdesetak preduzeća sa javnim ovlašćenjima ili većinskim državnim kapitalom. Ali i „adresar" provocira pitanja koja traže odgovore. Zašto npr. uz Ministarstvo za rudarstvo i energetiku imamo i agencije za energetiku, za energetsku efikasnost i za rudarstvo; uz Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, ali i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; uz Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, agencije za zaštitu životne sredine, za prostorno planiranje i za reciklažu, a i Zavod za zaštitu prirode?
Katalog nije imao nikakve ozbiljne analitičke pretenzije, pa je indikativno da i danas, na jednom mestu, pruža najviše informacija o pitanjima relevantnim za racionalizaciju. A još je indikativnije da o broju zaposlenih u aparatu vlasti i o troškovima njihovog rada ne postoji ništa slično, nikakav bar na informativnom nivou sveobuhvatan, javnosti dostupan dokument.
Ako racionalizacija podrazumeva jasno definisanje sopstvenog predmeta i isključuje nedopustivo pojednostavljivanje rešenja samo na, inače nužno, smanjenje broja zaposlenih, mora da podrazumeva i obavezu organa vlasti da javno objave i kontinuirano objavljuju ažurne podatke o organizaciji, broju zaposlenih i troškovima koje prave. Ti podaci, za početak, neće biti prijatni, ali baš zato se s njima treba suočiti bez odlaganja i učiniti ono što treba da budu prihvatljiviji. To valjda i jeste mera i pravi smisao racionalizacije.
