Izvor: Šumadija Press, 07.Sep.2015, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rača: Preci gradili – red da sačuvaju
Zaselak Brdo, u Đurđevu kod Rače, bar na jedan dan izgledao kao u vreme kada je u ovom delu Šumadije sve vrvelo.
Brdo po kojem je i ovaj zaselak sela Đurđevo, u opštini Rača, dobio ime, mesto je sa kojeg puca pogled na Srbiju. Rača se vidi kao na dlanu, kada je lepo vreme i Kragujevac pedesetak kilometara udaljen, kao i okolne planine, pa toranj na Avali.
Pobednici
Brdo je idealno mesto za lov pa je i logično da je to popularna aktivnost Đurđevaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << Bila je ovo prilika da Vlatko Milovanović, Upravnik lovićta Lovačkog društva „Gradište“, obavi lovačko krštenje 12 mladih Đurđevaca.
Uz to, Turistička organizacija Rače nagradila je najbolje u takmičarskkim disciplinama. U pripremanju gulaša pobedila je ekipa iz Batočine, u skoku udalj iz mesta Miloš Nikolić iz Rače, u bacanju kamena s ramena Dragan Marinković iz Đurđeva, u nadvlačenju konopca pobedili su snagatori iz susednog Saranova, a najbolju gibanicu pripremila je Marina Gavrić iz Đurđeva. Nije prošlo bez najmlađih – u trci sa jajetom u kašici pobedila je Nadija Radošević, takoše iz susednog sela, Karađorđevog Viševca.
Ljudi su, izgleda, dobro videli da je tamo bolje i, korak po korak napustili predeo koji je pravi mali raj. Ima lepih kuća, ali deca su otišla. Ostalo je svega 120 žitelja, uglavnom staračkih domaćinstava.
Ipak, smogli su snage da obnove zapuštenu školu sazidanu krajem tridesetih godina prošlog veka i organizuju, sada po drugi put „Brđanski sabor“. Pored onih koji su ostali verni selu, u pripremi programa i zabave učestvovali su i oni koji više ne žive ovde, ali ih srce, ipak, vuče.
– Muka je u našoj poljoprivredi. Radimo da budemo na nuli. Ipak, uredili smo zgradu stare škole, koja je izuzetno dobro građena, ali sve podleže zubu vremena – kaže Milanče Martić, onaj iz starije generacije koja je ostala ovde, dok sa komšijom Veljom Srećkovićem, koji je za to previ majstor, priprema gulaš, za goste sabora.
Velja, koji je pobeđivao na mnogim gulašijadama, kaže da na takmičenju ovoga puta neće da učestvuju, jer kao dobri domaćini moraju da nahrane brojne goste.
– Nema nikakve tajne. Meso mora da bude kvalitetno, sa dosta luka i paprike i da se dobro skuva. Svako ima svoj začun, neko stavlja ruzmarin, ja stavljam bosiljak, a ove novotarije, kao čokolada, ne idu uz to – smatra ovaj Brđanin, koji je u gastronomiji bliži tradicionalizmu.
Pre 60 godina, škola u Brdu, kao četvororazredna, imala je stotinak đaka, a kada je zatvorena, pre šezdesetak godina, imala je 20. I to je više nego što sada ima osmorazredna škola u Đurđevu. Ipak, Veljin unuk rešio je da u prvi razred, kao jedini, pođe u ovom selu, a ne u Raču.
– Kaže mi: „Deda, hoću da me ti sačekaš ispred prodavnice i da uživamo“ – objašnjava Velja.
Nije Đurđevo brdo
Poput beogradskih medija, i kragujevački kada se upute na selo, to gledaju potcenjivački, pa kao u slučaju jedne kragujevačke televizije, ne provere ni gde su bili. Nije to Đurđevo brdo, nego je to zaselak Brdo, a nalazi se u selu Đurđevu. A, potom elektronski mediji prepišu i tako dobijemo selo koje ne postoji, kao ni takav zaselak.
Lepo je i veselo, mladi se spremaju da skaču iz mesta udalj i da bacaju kamen s ramena, a stariji, uz šumadijsku ljutu, ne mogu a da se ne žale:
– Suša je ubrala rod. Nema ni žita, ni kukuruza ni suncokreta. Stoke je sve manje, krave su retkost. Od tridesetak kuća u brdu, samo jedna ima pet krava. Ja sam imao četrdesetak ovaca, ali imam 73 godine, žena 66, ne možemo sami toliko da postignemo – jada se Dobrica Jevremović.
Dragan Milovanović, sada privatni preduzetnik iz Rače, potiče iz ovog zaseoka u Đurđevu:
– Nekada najbogatiji Brđanin, Dragoljub Stepković, koji je imao 300 hektara zemlje, najviše je dao za gradnju škole. Ali je želeo da se omogući svima da učestvuju, pa je neki deda Koja, najsiromašniji, prodao poslednjeg petla, da bar jedna cigla napretka bude njegova. Valjda smo mi sposobni da dostojno očuvamo tradiciju i obnovimo tu zgradu u potpunosti, koja se sada koristi za seoske aktivnosti i skupove, kako vesele, tako i tužne.
Miris gulaša i svinjskog pečenja se širi, a Brdo bar na dan podseća na vreme kada je ovde bilo kao u košnici.
