Izvor: RTS, 21.Jul.2012, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rabadžije sa Zlatara
Sva dostignuća savremene tehnike na Zlataru su neupotrebljiva. Od malih nogu se uči rabadžisanje, a zarada stečena teškim radom pripada najupornijima i najodvažnijima.
U bespuću Zlatara, iz klanaca i urvina, hiljade kubika drveta se izvlače isto kao i minulih vekova - udruženom veštinom ljudi i snagom volova. Rabadžisanje se uči od malih nogu, a zarada stečena teškim radom prpada najupornijima i najodvažnijima.
Sva dostignuća savremene tehnike na Zlataru >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su neupotrebljiva. Iz Zlatara se za građu i ogrev, do kamiona za transport, dopremi više od 50 odsto stabala, i po kubiku rabadžisanja naplati 500 do 1.000 dinara.
Rabadžija Miodrag Lečić kaže da je ostao bez posla, pa nije čekao da mu neko nađe posao, a drugog izbora nije imao.
Šumar Grozdimir Grbović kaže da je to hleb sa devet kora, teži nego rudarski.
Sav rizik i teret posla ovde je na rabadžiji i dobrim volovima. Prvi veštinu predaka moraju da savladaju do tančina kako bi krenuli u posao.
Rabadžija Slobo Lečić, kaže da je počeo sa 10 godina da ide sa dedom i ocem, a kad su oni umrli, od 17. godine je počeo sam da radi.
"Volim dosta ovo da radim, iako je teško, a i šta ću - moram", kaže Lečić.
Volovi se opet dugo uče, čuvaju i paze, ali ipak brzo istroše - tek tri do četiri godine mogu da izdrže takve napore.
Rabadžija Marko Grbović ističe da prvo mora da pazi na sebe, a onda i na vola, jer je on stub kuće.
Gotovo podjednako težak i zimi i leti, ovaj posao ne oslobađa zebnje ni kada ga u porodici rade generacijama.
Nekad se i zanoći u šumi, leti prete gromovi i zmije, zimi duboki snegovi. Ipak, u selima Zlatara i nema mnogo izbora, a oni koji su ostali da to rade, barem su sigurni da ih niko i ništa ne može zameniti, sve dok je snage i dobrih volova.
