Izvor: Kurir, 27.Jul.2010, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RUŽAN SAN
Neka statistika koju sam nedavno pročitao kaže da među deset najstrašnijih noćnih mora spada i ona kada sanjate da ste nagi na javnom mestu. Količina blama je zastrašujuća. Naravno, pod uslovom da niste egzibicionista.
Boris to sigurno sanja svako veče od kada se Međunarodni sud pravde oglasio svojim savetodavnim mišljenjem. Dilema ostaje: uživa li on u tome ili se stidi? Kako ne mogu sa sigurnošću da odgovorim na ovo pitanje, bolje da budem dobronameran i da pretpostavim >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da je u pitanju uobraženi nesposobnjaković koji živi u samrtnom strahu da će biti ostavljen daleko od centra pažnje i koji se panično batrga u kandžama domaćih lukrativnih aveti i međunarodnih monstruma kojima je stalo da razvale Srbiju na delove.
Dakle, on pogubne posledice ne želi, ali radi na tome da se one dogode jer se igra opasnom igračkom o čijim ćudima ne zna ništa, niti zna kakve sve bubotke može tom prilikom da zadobije.
Tako je prvo brzopleto i bandoglavo potpisao SSP ne pokušavajući da sa evropskim partnerima razgovara o implikacijama jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova na buduće odnose. Zatim je pristao na Euleks, koji sprovodi Ahtisarijev plan o nezavisnosti, pa onda uspostavio granicu i carine sa delom sopstvene teritorije.
Kličući krilaticu da Evropa nema alternativu, zaboravio je da pre toga postoji Srbija. Postupajući u duhu te fraze, zaključio je da Srbija ne bi smela da tuži nijednu državu koja je priznala tzv. nezavisno Kosovo, pogotovu ne one koje su članice Evropske unije i odlučio se za, naoko, manje opasno rešenje. Tražio je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde.
Kakvo je pitanje sudu postavio, takav je odgovor i dobio. Onih devet sudija koje su glasale da odluka o proglašenju nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom jedva su dočekale kratko i glupo pitanje, da bi na isto dale glup i kratak odgovor. Da je ovo samo igra ili da se ovo samo sniva, problema ne bi bilo. Ovde je ulog isuviše velik. Ionako nam je položaj bio izuzetno težak, a sada je nepodnošljiv. Kakvu je samo dobru kartu poklonio svim našim protivnicima!
Greške su strašne, potencijalni gubitak velik. Mudrolije nesrećnog Borisa, koji je pune dve godine od parlamenta i naroda prikrivao svoje karte zato što nijednu u ruci nije ni imao, nasrnule su na njega samog da pokupe danak. Da li iz straha ili iz gluposti, tek rešio je da dostavi Skupštini novu podvalu.
Traži konsenzus koga ne može biti. Ne može ga biti jer nikog ništa nije ni pitao, niti ga zanima šta bilo ko o njegovom papiru stvarno misli. Potrebna mu je formalna podrška parlamenta za novi skok u bunar, ovog puta pred Generalnom skupštinom UN. Ubeđujući i sebe i druge da će tamo da se sjate sve sami prijatelji Srbije, koji će da izgrde MSP i kažu da je njegova odluka bila bezvezna, kao da ne vidi da bunar ima dno i da je na dnu beton sa oštrim koljem.
Ovo je da se čovek naježi i da poželi da se odmah probudi.
Ipak, ako bih poželeo da budem malko zlonameran, rekao bih da je ovo sve namerno i rado učinio jer mu je naloženo da na ovaj način smekša srpsku javnost pre nego što preda deo sopstvene zemlje. Kao u naslovu pesme Strenglersa: „Let Me Donjn Easy“.
