Izvor: SrbijaDanas.com, 20.Jan.2022, 23:04
RUSKI VOJNI BRODOVI UŠLI U BALTIČKO MORE! Švedska i Danska odmah podigle vojsku - situacija napeta (FOTO)
Vlade skandinavskih zemalja u panici
Razmeštanje ruskih jedinica na granice prema Ukrajini poslednjih dana je glavna tema svetskih medija, ali činjenica da su tri broda Ruske mornarice iz Severnog mora kroz moreuz Veliki Belt u Danskoj ušla u Baltičko more prošla je skoro nezapaženo.
Ali, ne i u susednim skandinavskim zemljama. Njihove vlade su sve nervoznije zbog širenja ruskih vojnih manevara, piše DW.
Vlada u Stokholmu je brzo reagovala >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << i s velikim publicitetom: krajem prošle nedelje je na ostrvo Gotland u Baltičkom moru poslala veći broj oklopnih vozila i od tada ulicama patroliraju vojnici.
Na Gotlandu, koji je samo oko 350 kilometara vazdušnom linijom udaljen od ruske eksklave Kalinjingrad, živi oko 60.000 ljudi. Naročito u lučkom gradu Visbi, glavnom gardu na ostrvu, vojska dominira gradskom slikom. Odgovorni u glavnom gradu Švedske pred sobom imaju sledeći najgori mogući scenario: Rusija bi narednih dana ili nedelja mogla ne samo da pruži pipke prema Ukrajini nego i prema baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvanija i tako se opasno približi Švedskoj.
Švedska nije članica NATO, ali blisko sarađuje s Alijansom.
A trio of Russian amphibious warfare vessels has left the Baltic Sea region, a day after three other similar landing ships departed the area. #navy #navyclippings #navynews #submarine #corvette #frigat #aircraftcarrierhttps://t.co/SUPgsAvGVU pic.twitter.com/J7I2fv74Ew
— Navy Clippings (@NavyClippings) January 20, 2022
Sa svojom 1.300 kilometara dugom granicom s Rusijom Finska joj je blizu kao nijedna druga evropska zemlja. Ni Finska nije članica NATO. Slično kao i u Švedskoj, nema potrebne većinske podrške za pristup zapadnom vojnom savezu. S obzirom na to da je vlada u Helsinkiju dugo smatrana pragmatičnom u odnosima s Moskvom, sada se više ne može sakriti rast nepoverenja.
Dugi niz godina u političkim programima stoji opcija pristupanja NATO, ali najjasniji znak odvraćanja Finske od Rusije bio je u decembru prošle godine. Premijerka Sana Marin okončala je dugogodišnji spor oko nabavke novih borbenih aviona i naručila 64 aviona F-35 od firme Lockheed Martin iz SAD. Posao vredan 8,4 milijarde evra.
Several Russian Navy landing ships that were cruising in the #Baltic Sea are now leaving, according to @Forsvarsmakten.
By Charles Szumski. https://t.co/vcIWfe72CR
— EURACTIV (@EURACTIV) January 18, 2022
Vlada u Kopenhagenu u odnosu s Moskvom u ovom trenutku sledi dvostruku strategiju. S jedne strane je isto kao i Švedska pojačala svoju vojnu pripravnost u Baltičkom moru. Naime, u Baltik je poslala jednu fregatu, veći broj borbenih aviona F-15 i oko 200 vojnika.
Danska je jedna od osnivača NATO, i samim tim je ta intervencija pod vrhovnim komandom vojnog saveza.
Osim toga, Danska je odlučila da podrži Ukrajinu sa oko 22 miliona evra.
3 ships of Russian Navy entered the #Baltic Sea from the North Sea. #Sweden sent armored vehicles to its island of Gotland. The streets of the island are patrolled by the Swedish military. Only Ukrainian president does not see a threat and keeps it chill. https://t.co/y41G83TBK5
— Nina Basok 🇺🇦🇱🇺🇪🇺 (@BasokNina) January 20, 2022
Kao još jedna od osnivača NATO, Norveška je od 1949. njegov sastavni deo i nalazi se na spoljnim granicama na severu. Obrambena politika igra vrlo veliku ulogu u samopouzdanju te zemlje. Oko 8000 mladih muškaraca i žena godišnje odsluži obvezni vojni rok. Norveška s Rusijom deli oko 200 kilometara dugu granicu, a obe zemlje su pri tom konkurenti kada se radi o sferi uticaja na Arktiku. Ovo je još jedan od razloga zašto se ovih dana ulažu napori da se pokaže vojna spremnost.
Vlada u Oslu je tek nedavno sklopila novi vojni sporazum s SAD, prema kojem Norvežani Amerikancima, u slučaju rata, dozvoljavaju pristup u četiri svoje vojne baze. Treba takođe napomenuti da će se na norveškoj teritoriji u martu i aprilu održati jedna od najvećih vojnih vežbi NATO od kraja Hladnog rata "Hladni odgovor" (Cold Response). Učestvovaće oko 35.000 vojnika iz 28 članica NATO, ali i drugih partnerskih zemalja.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
