Izvor: Večernje novosti, 27.Okt.2015, 22:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RTS neka naplaćuje pretplatu

IAKO zakon kaže da TV taksa mora da se plaća od januara 2016, još je neizvesno da li će njena naplata početi na vreme. Ko će je naplaćivati, da li će koštati 500 dinara ili manje? - odgovora na ova pitanja koja interesuju nekoliko miliona ljudi još nema, iako bi već za Novu godinu trebalo da dobiju prve uplatnice. Rok za "popis" svih pretplatnika istekao je još 1. oktobra, a Ministarstvo kulture optužuje RTS da još nema ovaj spisak korisnika. Na to da je zakonska obaveza RTS i RTV da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sami naplaćuju TV taksu, juče je još jednom podsetilo Ministarstvo kulture i informisanja, napominjući da zakon mora da se poštuje. Javni servis, sa druge strane, "navija" da se TV taksa plaća uz račun za struju. Umesto da se traži rešenje, dijalog na relaciji Ministarstva kulture i informisanja i Dragana Bujoševića, generalnog direktora RTS, sve je oštriji. Iz Ministarstva je juče saopšteno, između ostalog, da "direktor RTS Dragan Bujošević u javnosti nepotrebno stvara zabunu o obaveznosti naplate takse definisane zakonom".POPOVIĆ: NAPLATA KOŠTA PROFESOR Popović kaže da RTS poseduje evidenciju korisnika, koju treba još doraditi. Mogao bi, dodaje, da ima i službu za naplatu, ali to će dodatno da košta. Postoje i različita tumačenja Zakona o taksama, a jedno je da samo javna preduzeća i državni organi mogu da naplaćuju takse, ali ne i RTS: - Tumačenja pravnika su različita. Jedni kažu da bismo mogli da naplaćujemo, drugi tumače da nemamo pravo na to. - Okružen ljudima koji su dugo na čelnim pozicijama u RTS, Bujošević pokazuje da rukovodstvo RTS, izbegavanjem sopstvene odgovornosti, suštinski ne razlikuje pojam javnog medijskog servisa od državne televizije - poručuju iz Ministarstva kulture. - Ovogodišnjih 56 miliona evra, izdvojenih iz budžeta za RTS, Bujoševiću su dokaz "maćehinskog odnosa države". Verovatno bi, po njegovom mišljenju, dokaz "majčinskog odnosa" bio kada bi se za RTS godišnje izdvojilo neverovatnih 100 miliona evra i za prikupljanje te sume angažovali svi, izuzev samog RTS, na čelu sa Bujoševićem. Generalni direktor RTS nije juče želeo da komentariše sve ove optužbe, ali je prethodno izneo svoj stav na javnoj raspravi o programskim sadržajima javnog servisa. On je napomenuo da država mora da obezbedi mehanizam za stabilnu naplatu takse. Obrazložio je da se RTS-u ne isplati da angažuje izvršitelje, jer to moraju unapred da plate oko 10.000 dinara, a maksimalna godišnja taksa bi mogla da bude 6.000 dinara. Stav sličan Bujoševićevom ima i predsednik UO RTS, profesor Zoran Popović. On kaže da javni servis ima volju da naplaćuje taksu, ali da moraju da se obezbede mehanizmi. - Kako da nateramo ljude da plaćaju, ako nemamo mehanizam prinudne naplate, jer se ne isplati da angažujemo izvršitelje - pita se Popović. - Ovo pitanje treba da reši Vlada, pre nego što počne naplata takse. Istina je da su predstavnici RTS i RTV bili u timu koji je pisao zakon, ali oni nisu bili za ovakvo rešenje i njihove primedbe nisu usvojene.

Nastavak na Večernje novosti...