Izvor: B92, 02.Maj.2012, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RS obeležava Dobrovoljačku
Sarajevo -- Republika Srpska u Istočnom Sarajevu počinje obeležavanje stradanja pripadnika Jugoslovenske narodne armije 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici.
Pomeć će biti okončano sutra u Kantonu Sarajevo, mirnom šetnjom, parastosom u Spomen crkvi u Miljevićima i polaganjem cveća na Spomen krstu na Vojnickom groblju.
Predstavnici ratnih institucija BiH, međutim, negiraju ili pokušavaju da minimiziraju ovaj zločin. Povodom najava da bi u Kantonu Sarajevo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istovremeno, Bošnjaci mogli da organizuju protestni miting, predstavnici vlasti Srpske su upozorili da bi eventualno sprečavanje obeležavanja godišnjice stradalima u Dobrovoljačkoj samo pokazalo da BiH nije jedna država.
Na sutrašnji dan u tadašnjoj Dobrovoljačkoj uliciu Sarajevu je, prilikom dogovorenog povlačenja pripadnika JNA i komande Druge vojne oblasti, u zasedi koju su postavile paravojne formacije "zele beretke” i "patriotske lige”, kao i Teritorijalna odbrana, ubijena 42 pripadnika JNA, radnjeno je 73, a 215 je bilo zarobljeno.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazio je očekivanje da će obeležavanje stradanja pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici proteći mirno kako bi se ojačala nada da će doći do procesuiranja tog zločina.
"Dobrovoljačka je još jedna otvorena rana, imajući u vidu činjenicu da za te zločine niko nije odgovarao, i ove godine to moramo obeležiti u miru i u nadi da će pravda morati da bude zadovoljena", rekao je Dodik.
Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić uveren je da će ovogodišnje obeležavanje stradanja vojnika JNA u nekadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici proći dostojanstveno, kako to i priliči pomenu na ubijene, dok je ministar rada i boračko- invalidske zaštite Petar Đokić upozorio da bi sprečavanje obeležavanja skupa na mestu stradanja poslalo novu poruku o odnosima u BiH, što bi značilo da je ona "podeljena u dve države".
On je pozvao građane Sarajeva, svih nacionalnosti i predstavnike raznih boračkih udruženja u Federaciji BiH da "odustanu od protesta" tog dana, jer se "ni u RS ne organizuje narod Podrinja kada 11. jula u Srebrenicu dolaze desetine hiljada ljudi, niti se sprečavaju slični skupovi Bošnjaka i Hrvata na nekim drugim mestima".
Strani član tužilaštva BiH Džud Romano doneo je 17. januara ove godine naredbu o obustavljanju istrage u "slučaju Dobrovoljačka” protiv 14 lica, među kojima su ratni član bivši predsedništva BiH Ejup Ganić i bivši komandant Armije BiH Jovan Divjak.
Romano je, naime, saopštio da je utvrđeno da u radnjama osumnjičenih lica nisu sadržana obeležja krivičnog dela.
Ova odluka Džuda Romana izazvala je veliko nezadovoljstvo u vlasti i javnosti Srpske. Centar za javnu bezbednost Banjaluke predao je tužilaštvu dopunu izveštaju o događajima u Dobrovoljačkoj sa izjavama neposrednih učesnika.
Ganić, koga Srbija traži zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu od pre 17 godina, izjavio je da je najava obeležavanja tog događaja iz Republike Srpske, "na neki način provokacija".
Ganić, naime, tvrdi da je to bio spontani sukob vojnih formacija u kome je poginulo pet šest ljudi, a da se optužnicama iz Srbije želi uneti zabluda u vezi s tim događajem.
Divjak je, povodom predstojećeg obeležavanja godišnjice zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kazao da postoje podaci da je "tu nepotrebo izvršen zločin”. On je rekao i da bi rado sa roditeljima, rodbinom i prijateljima poginulih vojnika položio cveće u Dobrovoljačkoj, ukoliko bi, kako je kazao, oni otišli sa njim na Markale. Divjak, takođe, kaže da je tog maja na tom mestu ubijeno 30 ljudi, a ne 44, kako to tvrde Srbi.
"Postoje podaci da je ovde nepotrebno izvršen zločin i treba insistirati da se dođe do onih lica koja su učestvovala u ubijanju nedužnih pripadnika JNA", rekao je Divjak.
Bivši ministar odbrane nekadašnje Republike BiH Jerko Doko ocenio je da "obe strane preteruju u svojim kvalifikacijima, posebno srpska", po pitanju obeležavanja 2. i 3. maja 1992. godine, kada su u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu napadnuti vojnici JNA.
Doko je rekao da su se "Srbi odrekli zločina koje je napravila JNA, i to uz konstataciju da to nije bila njihova vojska".
On je za Dnevni avaz istakao da su "mnoge stvari bile režirane i dogovorene i da se radilo mimo institucija".
Prema njegovim riječima, tada su se general JNA Milutin Kukanjac i tadašnji ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić dogovarali kako će JNA napustiti rezidenciju "Konak" u Sarajevu, a da je iz toga bio izostavljen Doko, kao ministar odbrane RBiH.
"Meni je žao svih žrtava. Za sve je kriv onaj ko ih je vodio. Ako je Kukanjac živ, neka pitaju njega", rekao je Doko i istakao da je u to vreme Kukanjac "mutio i s mafijom".
General Kukanjac umro je 2002. godine.
