Izvor: Blic, 25.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RS nema pravo na secesiju
Republika Srpska nema pravo na secesiju jer bi dobijanje takvog prava podrazumevalo obezbeđivanje široke podrške oba entiteta, političkih stranaka i konstitutivnih naroda u BiH. Međutim, ne vidim da je to moguće obezbediti u BiH - kaže ambasador Velike Britanije u BiH Metju Rajkroft u intervjuu „EuroBlicu". On tvrdi da su mu vlasti RS, tokom njegove poslednje posete Banjaluci, garantovale da neće dozvoliti destabilizaciju RS i BiH zbog nezavisnosti Kosova, što je, kako ocenjuje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veoma bitna poruka.
Koliko će jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova destabilizovati region i kako će se odraziti na BiH?
- Mislim da neće destabilizovati region, niti će imati prevelikog uticaja na BiH. Velika Britanija je priznala nezavisnost Kosova jer smatramo da to nije presedan već jedinstven slučaj. Vlasti u RS su mi jasno dale do znanja da neće dozvoliti destabilizaciju u RS i to je dobra garancija.
Ali u RS su se već pojavili zahtevi za samoopredeljenje?
- Očigledno je da postoji mnogo debate oko toga šta bi RS mogla i šta će reći tim povodom. Ne bih bio iznenađen da postoji čitav spektar različitih mišljenja, ali se nadam da će NS RS, kada bude donosila zaključke o ovoj temi, uzeti u obzir svoju odgovornost za stabilnost u regionu. Meni je vrlo jasno da RS nema pravo na secesiju jer dobijanje takvog prava podrazumeva obezbeđivanje široke podrške u BiH. Jednostavno, ne vidim da je to moguće obezbediti.
Kako komentarišete proteste u RS? Mogu li oni ugroziti stabilnost u BiH?
- Pravo je svakog građanina u demokratskom društvu da mirno demonstrira i normalno je da ljudi imaju pravo da protestima iskažu svoje mišljenje. Nezavisnost jedne nove države je veliki korak i zato mi je jasno zbog čega ljudi emotivno reaguju na ovo pitanje. Ono što nikako nije prihvatljivo je da se miran protest pretvori u nasilje. Siguran sam da će se i vlasti RS saglasiti da je nasilje koje smo videli na ulicama neprihvatljivo.
Savet za primenu mira će krajem meseca ponovo odlučivati o sudbini OHR. Treba li produžiti mandat i do kada će biti neophodno prisustvo OHR?
- Ove sedmice imamo važan sastanak Saveta za primenu mira i to je važno pitanje o kojem će se odlučivati. Naš cilj je bio da se OHR zatvori u junu ove godine, zavisno od situacije. Međutim, situacija sada pokazuje da to nije pravo vreme. Mi ćemo u Savetu morati da se dogovorimo i izjasnimo kada će biti pravo vreme jer niko od nas ne želi ostati zauvek u BiH sa bonskim ovlašćenjima. Pitanje je sada kako pronaći način da se ne ode ni prerano, ali i da se ne ostane predugo. O ostanku ili odlasku OHR odlučivaće se na osnovu ukupne situacije u BiH.
Kada očekujete da će BiH potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU?
- Što se tiče Velike Britanije, mi želimo da taj sporazum bude potpisan što pre, što znači - čim BiH ispuni uslove. Postoje četiri uslova, a jedan od najtežih je reforma policije. Mostarska deklaracija i akcioni plan za njeno sprovođenje bili su dovoljni tek da se parafira sporazum sa EU. Ali za potpis je potrebno i zakonodavstvo koje tretira ovo pitanje. Pozdravljam progres i to što je nacrt zakona prošao u parlamentu. Mada ovo nije savršena reforma, nadam se da će ovaj proces biti okončan potpisivanjem sporazuma.
Zakoni o policiji su prošli tek prvu fazu. Očekujete li probleme prilikom predlaganja amandmana, posebno imajući u vidu najavljene stavove Stranke za BiH?
- Parlamentarna procedura jeste malo komplikovana, ali se nadam da će sve stranke koje su privržene evropskim integracijama, bez obzira na to da li im se ova reforma sviđa ili ne, dozvoliti da se potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Koliko sam shvatio, pozicije SDA i SBiH se malo razlikuju. Jedna stranka želi da se naglasi i druga faza reforme koja je definisana u Mostarskoj deklaraciji. Druga stranka misli da reforma koja je definisana u zakonima nije dovoljna. Moja poruka svima je da se nadam da će Parlament BiH usvojiti zakone koji su potrebni u vezi sa reformom policije i da će dozvoliti da se potpiše sporazum sa EU.
Šta će potpisivanje sporazuma konkretno doneti BiH?
- Mnogo različitih stvari u različitim oblastima. Tu su prednosti u slobodnoj trgovini, mnogo veći fondovi EU za one oblasti koje su vezane upravo za proces integracija. Međutim, sporazum o stabilizaciji je samo jedan korak ka približavanju BiH EU, a ne i kraj puta jer on sam po sebi neće promeniti kompletnu sliku u BiH. Ipak, to je još jedan put u pravom smeru koji će BiH doneti ostale prednosti, a što se brže zemlja približava EU, to znači i veće pogodnosti.
Da li je realno da političari nakon reforme policije odmah počnu pregovore o promenama Ustava i da li je dogovor uopšte moguć, imajući u vidu prilično oprečne stavove?
- O tome treba da odluče političari, ali smatram da to jeste prioritet. Kako se zemlja bude približavala EU, biće potrebno usvajanje sve više zakona. Potrebno je mnogo poboljšanja. Recimo, državni parlament u poslednje vreme nije usvojio mnogo zakona. Pre nego što se BiH pridruži EU, biće potrebno usvojiti hiljade i hiljade stranica zakonodavstva. Dejtonski ustav je zaustavio rat, ali sada je potreban pomak iz te u fazu funkcionalne države koja se može pridružiti EU.
Čini se da su političari u priču o promeni Ustava, zapravo, krenuli oko teritorijalne podele BiH. Koliko to komplikuje pregovore?
- Svaki od predloga mora dobiti širok konsenzus. Ako jedna strana predlaže nešto što može dobiti manju podršku ili podršku samo jednog konstitutivnog naroda, to nikada neće biti prihvaćeno. Neće biti ukidanja RS - što neki žele, niti će biti secesije RS, što, opet, neki drugi priželjkuju. Naravno, neće biti ni trećeg entiteta. Meni se čini da bi diskusiju od ekstremnih stavova trebalo približiti stavovima koji mogu dobiti širi konsenzus.
Birokratske barijere
Kakav je interes britanske ekonomije za ulaganja u BiH?
- Bilo je nekoliko britanskih investicija u BiH. Međutim, to je na vrlo niskom nivou iz raznih razloga. Prvo, BiH još nije tako blizu da se pridruži EU, a firme mogu da biraju gde će uložiti svoj novac. One obično izaberu one zemlje koje su već u EU ili su blizu članstva. Drugi je praktičan razlog, a tiče se birokratije, administrativnih barijera, raznih nivoa vlasti. To nije nešto što se ne može prevazići, ali mnogo otežava investicije. Postoje veliki potencijali u hidroenergetskom sektoru, rudarstvu, turizmu, građevinarstvu... U svakoj od tih oblasti već postoje britanske firme koje rade ili su zainteresovane. Uveren sam da postoji trend saradnje, ali još nije zadovoljavajući. Samim potpisivanjem sporazuma sa EU, BiH će izgledati sigurnija za investicije.
