Izvor: B92, 27.Feb.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"RS nema pravo na otcepljenje"
Brisel, Sarajevo -- Savet za primenu mira u BiH zaključio je danas u Briselu da entiteti, poput Republike Srpske, nemaju pravo na otcepljenje.
"Savet je izrazio duboku zabrinutost zbog zvaničnih poziva na secesiju i snažno naglašava da, po Dejtonskom sporazumu, entiteti nemaju pravo na otcepljenje od Bosne i Hercegovine", ističe se u zaključcima sa današnjeg sastanka Saveta, koji predstavljaju direktan odgovor na rezoluciju Narodne skupštine Republike Srpske usvojene prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nedelje nakon jednostrane secesije Kosova.
"Savet je isto tako zabrinut izjavama u kojima se dovodi u pitanje postojanje entiteta", dodaje se u tekstu.
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak istakao je, na konferenciji za štampu po završetku sastanka, da "Kosovo ima uticaja na atmosferu u regionu", ali i dodao da "nema opravdanja za korišćenje Kosova kad je reč o unutrašnjim problemima u Bosni".
"BiH nije talac Kosova", naglasio je Lajčak i dodao da "ne očekuje dalje proteste koji bi mogli da destabilizuju Bosnu".
On je, takođe, rekao da mu je premijer Republike Srpske Milorad Dodik dao uveravanja da će sprečiti destabilizaciju zemlje.
Savet je, istovremeno, izrazio nezadovoljstvo štetom koja je pričinjena na diplomatskim predstavništvima u Banja Luci i zatražio od vlasti da održe javni red i mir.
"Disolucija moguća ukoliko se prekrši Dejton"
U slučaju da se Dejtonski sporazum, odnosno jasno postojanje Republike Srpske, ne uzme u obzir prilikom budućih ustavnih promena u Bosni i Hercegovini, onda su otvorene sve varijante, pa i "disolucija", izjavio je danas u Briselu premijer Republike Srpske Milorad Dodik.
"Ukoliko Dejton nije osnov za ustavne promene, onda su sve varijante otvorene i onda je apsolutno moguća i disolucija. To sam jasno rekao svim članovima Saveta za primenu mira, koji se danas sastao u Briselu", izjavio je Dodik.
"Mi želimo da imamo potvrdu da smo dobrodošli u BiH. Ako nemamo tu potvrdu, onda će naša upozorenja jednog dana morati da shvate oni koji uporno odbijaju činjenicu da je BiH ustavna, dejtonska kategorija", istakao je Dodik.
Odgovarajući na kritike Saveta upućene Banjaluci zbog rezolucije Narodne skupštine Republike Srpske nakon otcepljenja Kosova, Dodik je odgovorio da je "rezolucija jasan odgovor na situaciju koju su prouzrokovale neke zemlje koje su kritikovale rezoluciju".
"U njoj smo jasno rekli da su teritorijalni integriteti neprikosnoveni - naravno, to znači i u BiH - ali se neki nisu pridržavali tog principa. Ukoliko Dejtonska pozicija bude ugrožena, naravno da ćemo imati pravo na svoju političku odluku, kakva god bila", istakao je Dodik.
"Niko ne bi trebalo da pokrene pitanje priznavanja Kosova u BiH. Više prava na reakciju o Kosovu imaju Srbi nego neki drugi u BiH", istakao je premijer Republike Srpske.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić izjavio je da su na sastanku Saveta, pojedine zemlje kritikovale rezoluciju Narodne skupštine, ocenjujući da je ona "antidejtonska".
"Međutim, predstavnici RS su je branili na dosta korektan način. Ta rezolucja je pisana s ciljem da RS zatraži puno uvažavanje i da se usprotivi stalnoj negaciji RS", istakao je Špirić.
Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić istakao je da ne vidi problem u rezoluciji Republike Srpske.
"Jeste bilo nešto više kritika na račun rezolucije Skupštine Republike Srpske, međutim ni tu nije bilo ništa dramatično. Sve dok se RS tretira ravnopravno, ta rezolucije neće biti problem, ali ako ne bude tretirana korektno, onda će nastati problem", istakao je on.
"Prema tome, bitno je da se poštuje Dejton i sve će biti u redu", istakao je Ivanić.
"Pet uslova za ukidanje visokog predstavnika"
Upravni odbor Saveta za primenu mira u Bosni i Hercegovini je danas u Briselu zatražio da se ispuni pet uslova za jačanje i delotvornost države BiH da bi se sva ovlašćenja u zemlji mogla preneti sa funkcije visokog predstavnika za BiH i međunarodne zajednice na EU i domaće vlasti.
Takođe je naglašeno da entiteti, na temelju Dejtonskog sporazuma, nemaju pravo na otcepljenje od Bosne i Hercegovine, a izražena je i "zabrinutost zbog izjava u kojima se dovodi u pitanje opstanak entiteta".
To je saopštio visoki predstavnik Evropske unije i međunarodne zajednice Miroslav Lajčak, koji je istakao da nikakvi vremenski rokovi nisu postavljeni za sprovođenje pet uslova, među kojima su podela državnog vlasništva i vojne imovine, rešenje konačnog statusa Brčkog, održivost poreskog sistema, jačanje pravne države.
Lajčak, čiji mandat u načelu treba da istekne 30. juna ove godine, je izjavio da vremenski rok za ispunjenje ovih uslova nije utvrđen zato što se "ne zna da li će biti poboljšanja".
"A utvrđivanje rokova može demotivirajuće delovati na partnere jer oni mogu samo da čekaju na takav rok".
"Zato smo se dogovorili da se najpre postigne određen politički kvalitet u funkcionisanju države i njenih institucija, što daje mogućnost da potom Savet za primenu mira zaključi da je ispunio svoj mandat i da glavnu odgovornost može da preuzme Evropska unija", objasnio je Lajčak.
A, kako je naglašeno u saopštenju Upravnog odbora Saveta za primenu mira u BiH, preduslovi za prenos ovlašćenja na EU i ustanove BiH jesu takođe da Bosna potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU, kao i da Savet za primenu mira da "povoljnu ocenu o punom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma".
Na pitanje da li će i dalje koristiti "bonska ovlašćenja" za nametanje odluka u BiH, Lajčak je uzvratio da će to činiti ako
oceni da je ugrožen Dejtonski sporazum. Ali je naglasio da neće koristiti ta ovlašćenja "umesto lokalnih političara za ono što su oni dužni da urade".
Na pitanje novinara kako gleda na današnje izjave vođa ključne Bošnjačke stranke SDA u Briselu da neće prihvatiti Mostarskom deklaracijom dogovorenu policijsku reformu, Lajčak je odgovorio da "oni imaju pravo na svoj stav".
"Ali", podvukao je Lajčak, "ostalih pet političkih vođa u BiH su odlučili da podrže tu reformu i da se usvoje zakoni o tome u parlamentu. Zato je ključno da niko ne koči taj proces".
A, želeo je da podseti visoki predstavnik za BiH, sve strane su podržale Mostarsku deklaraciju i akcioni plan, tako da se očekuje da svi partneri to ispoštuju.
U saopštenju Upravnog odbora Saveta za primenu mira je zatraženo da se u parlamamentu BiH hitno usvoje zakoni o reformi policije u skladu s Mostarskom deklaracijom, kao i akcioni plan "u saglasnosti i sa zahtevima EU".
Komšić: Reforme su virtuelne i bez sadržaja
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je danas u Briselu da su razlozi za trenutno stanje u BiH u "sastavu aktuelne vlasti u BiH i nerešenom osnovnom političkom pitanju u BiH - ustavnom uređenju države", saopštilo je Predsedništvo BiH.
Komšić je danas u Briselu, obraćajući se Savetu za sprovođenje mira, ocenio da su reforme u BiH, sa izuzetkom reforme odbrane, "virtuelne reforme, bez ikakve sadržine, puko zadovoljavanje forme".
On smatra da u BiH još treba da postoji Ured visokog predstavnika (OHR) sa punim nadležnostima i kapacitetom.
Komšić je rekao da ne prestaju ni pokušaji da se druga pitanja u regionu, kao što je pitanje proglašenja nezavisnosti Kosova, povežu sa situacijom u BiH.
"Pasivnost aktuelnog visokog predstavnika po ovom pitanju je neobjašnjiva i nedopustiva", rekao je Komšić.
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić je u obraćanju Savetu za sprovođenje mira ocenio da BiH treba novi Ustav kako bi država bolje funkcionisala.
"Do tada nam treba prisustvo OHR-a, treba nam proširen mandat OHR sa punim bonskim ovlašćenjima", izjavio je Silajdžić.
Treći član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da je "BiH pozitivan primer delovanja međunarodne zajednice".
Prema njegovim rečima, BiH je u proteklih godinu dana imala manje zastoje i političke krize na putu evroatlantskih integracija i dodao da OHR ne treba više da funkcioniše.
Predstavnici zemalja članica Saveta za sprovođenje mira izrazili su zabrinutost i osudili Rezoluciju Skupštine RS o Kosovu, saopštilo je Predsedništvo BiH.
Savet za sprovođenje mira čine predstavnici 55 zemalja i organizacija koje na različite načine pružaju podršku mirovnom procesu u BiH. Upravni odbor Saveta daje visokom predstavniku u BiH političke smernice.
Članice Upravnog odbora su Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, SAD, Velika Britanija, Predsedništvo EU, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC) koju predstavlja Turska.
