Izvor: B92, 30.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"RIZICI, PROMENE I PERSPEKTIVE BALKANA"
Strazbur -- Nastavak konferencije o stanju na Balkanu, koju pod pokroviteljstvom generalnog sekretara Saveta Evrope organizuje nemacka fondacija "Fridrih Ebert", protekao je u zivoj raspravi ucesnika o tekucim kretanjima u regionu, pre svega u Jugoslaviji i BiH. Izlazuci stanovista svog ekspertskog tima o periodu posle promena, direktor Medjunarodne krizne grupe za Srbiju Dzejms Lajon najpre je konstatovao da je "oktobarska revolucija" u Srbiji bila moguca zbog saglasnosti 5 nosecih stubova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srpskog drustva da se ucini kraj Milosevicevoj autoritarnoj vlasti. Tih 5 stubova su, po Lajonu, Vojska Jugoslavije, policija, Srpska akademija nauka, Srpska pravoslavna crkva i radnicka klasa. Medjutim, za ovih godinu dana, pokazalo se, po Lajonu, da je obaranje Milsosevica bio potreban, ali ne i dovoljan uslov za demokratske promene u zemlji i povecanje stabilnosti u regionu. Iz SRJ "zraci" cak 8 pretnji koje mogu ozbiljno dovesti u pitanje nastavak demokratskih procesa u zemlji i stabilnost celog regiona. Prva od tih pretnji je neresen status zemlje, odnosno cinjenica da je SRJ zemlja u raspadu, s Kosovom pod medjunarodnom upravom, Crnom Gorom spremnom da se odvoji, Sandzakom, Vojvodinom, pa cak i Sumadijom, resenim da promene svoj status. Druga pretnja ishodi iz cinjenice da se Vojska Jugoslavije ne nalazi pod civilnom kontrolom, odnosno da Vrhovni Savet odbrane prakticno ne funkcionise. Nereformisani odnosi u bezbednosnim strukturama, civilnim i vojnim, predstavljaju potencijalno zariste nestabilnosti. Nesaradnja s Haskim tribunalom moze prerasti u ozbiljnu smetnju reformama, jer "put do Strazbura i Brisela vodi preko Haga".
Ometanje Dejtonskog sporazuma koje se ogleda u cinjenici da SRJ jos drzi 1.710 oficira Vojske Republike Srpske na svojim platnim spiskovima i u aktivnom prisustvu juguslovenskih bezbednosnih struktura na teritoriji RS, predstavlja petu pretnju stabilnosti regiona. Nista manji izazov stabilnosti je i opstruiranje rezolucije UN 1244 jugoslovenskih vlasti, koje se ogleda u nepridrzavanju sporazuma s NATO i UNMIK, odnosno u slanju veceg broja vojnika i policajaca u region prema Kosovu, kao i u javnim "obecanjima" pojedinih politicara da ce se jugoslovenske snage uskoro vratiti na Kosovo. Prisustvo jugoslovenskih snaga uoceno je i u Makedoniji, a poslednja sa ovog spiska pretnji je cinjenica da su u njoj ugrozena ljudska prava, kao i prava manjina.
Dvodnevna konferencija o rizicima, izazovima i perspektivama Balkana zavrsena je preovladjujucim zakljuckom da je region jos daleko od zeljenih ciljeva, ali i od stanja u kojem se krenulo njima u susret.
.jpg)
