Izvor: Kurir, 28.Jan.2011, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REŠENJE
Imam rešenje za Srbiju. I prilično je jednostavno. Sve što treba da uradimo je sledeće: U petak 28. januara, tačno u podne, svi stanovnici Srbije da se skinu goli. Ne do pojasa, nego skroz. Da se sve vidi. Do kraja. Nema veze što je hladno. Nema veze što neko ima mali. Samo da se poskidamo.
Kad se skinemo goli, svi da izađemo napolje, kako se ko gde zadesi. Seljaci ispred njiva, radnici ispred fabrika... E jebiga. Ne, ne valja tako, treba nam masa. Ovako kako rekoh slabo bi ko >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << izašao. Zaboravite. Znači samo da svi izađu napolje kao od majke rođeni. Goli. Svi. Bez obzira na hladnoću.
E onda: dok gledamo jedni druge, goli u gole, da krenemo svi (sedam plus miliona) da pevušimo neku veselu pesmicu. Dečju, jer dečje pesmice su najlepše.
Recimo,
„Slon lepotan Dondolan
i slonica Mica
venčali se jednog dana
ispod krošnji od banana“.
Eto, ta je dobra, i lepa.
Onda, kad smo otpevali prvu strofu, svako da ode do najbližeg drveta i da donese po jednu grančicu. Majušnu, takoreći prutić. Uhvatiti onda prvog do sebe, povući ga snažno za uši, i kad on zevne da jaukne, staviti mu grančicu u usta. Ko zagrize grančicu - ispao. I tako do kraja igre. Ko bude poslednji ostao, a da ne zagrize grančicu, proglašavamo ga za Kralja Gospodara Srbije. A Kralj Gospodar ima jedan jedini zadatak - da iznova organizuje igru, sa ciljem da se izabere novi Kralj Gospodar. I tako Jovo nanovo. Između dva izbora za Kralja Gospodara da se hranimo i da se parimo (kopulacija, ne sauna).
Vi čitaoci sad sigurno mislite da je ovo što ste pročitali nekakva čudna rabota, možda i rukopis nekog ko je sišao s uma.
Imate pravo. Sve što ste pročitali je potpuno besmisleno, i nije rešenje za Srbiju. Daleko je od toga. Iskreno, napisao sam nešto najbesmislenije što sam mogao da smislim u 21.33 u petak uveče. Možda je moglo i besmislenije, ali u petak u 21.33 nije moglo. Boli me glava, sigurno ne od saune.
Ali, i da je bilo besmislenije, opet bi bilo smislenije od rešenja koje nam za Srbiju nude takozvane političke partije, u poslednjih 150 godina. Zaduživanje u milijardama kod MMF, guranje dece naše dece u dužničko ropstvo, potpuna deindustrijalizacija zemlje, svojevoljno uništavanje obrazovnog sistema, odnosno pretvaranje naše dece u buduće radnike na poslovima prikupljanja sirovina, rasprodaja svega što smo od 1945. do1987. stvorili (mi, narod, S OVIH DESET PRSTIJU).
Ajd sad, iskreno, sretnete, recimo, nekog iz, recimo, Burkine Faso. Crnac. I vi ga pitate: „Izvinite, gospodine crnče, a šta to vlada vaše izrazito siromašne zemlje planira da bi izvela zemlju iz govana u kojima se trenutno blagoizvoli nalaziti?“ A on, sav oduševljen, držeći u rukama brošuru vlade Burkine Faso: „Uf, imamo odličan plan! Prvo ćemo da se još malo zadužimo kod MMF da bismo isplatili plate i penzije, pa ćemo da srušimo jednu od tri fabrike koje su nam ostale, pa ćemo onda da ukinemo istoriju i geografiju u osnovnim školama, šta će nam koji kurare... A onda, kao završni udarac dušmanima, prodaćemo Telekom Burkine Faso! Aha! Ha!“
Je l’ da? Pa da.
Znači, u petak dva’es osmog svi goli, svi na trgove, i svi uglas: „Slon lepotan Dondolan“... U odnosu na ovaj burkinofaškosrpski, to je i više nego solidan plan za rešenje srpskog problema.
