Izvor: Kurir, 26.Dec.2010, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REKONSTRUKCIJA, ŠTEDNJA I EFIKASNOST
Oduvek mi je bila zanimljiva, ovih dana ponovo aktuelna, priča o „rekonstrukciji Vlade“. Realno gledano, lako se zaključi da ovde ne bi pomoglo da se promeni kompletna politička scena iz korena, a kamoli da se izmenja nekoliko faca iste političke opcije u nekoj tamo vladi. Ne bih to da poredim sa železničkom stanicom, slučajnim prolaznicima, tri kutije šibica i kuglicom od staniola ispod, ali mu to dođe nešto slično.
Za „rekonstrukciju“ uvek postoje dva zvanična vrlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << „važna“ razloga. Prvi je ušteda kroz smanjenje državne administracije, a drugi efikasniji rad iste.
I onda se zapitam kakva je to ušteda u državi u kojoj su stotine hiljada zaposlenih i nezaposlenih, plus milion i kusur penzionera, direktno plaćeni iz republičkog budžeta. Smanjenje broja ministara za deset komada zarad smanjenja javne potrošnje je isto kao da kofom izbacujete vodu s Titanika, koji se upravo očešao o najpoznatiju santu leda na svetu. Čak i da uzmemo u obzir argument da je to primer drugim ljudima koji bi trebalo da podnesu teret smanjenja javne potrošnje, dolazimo do problema broj dva. A šta će ti ministri da rade? Većina njih je na državnim jaslama i po nekoliko decenija. Tako da, ne samo što će se ti ministri, njihovi savetnici i saradnici odmah zaposliti na novom radnom mestu nego će to radno mesto najverovatnije ponovo biti na grbači poreskih obveznika Srbije. U slučaju da se ne zaposle u državnom loju, vrlo je verovatno da će otvoriti konsalting firmu. Koja uglavnom „konsaltinguje“ kome - šta odneti na poklon od državnih službenika.
Kad je efikasnost u pitanju, moram da primetim da je taj pojam u Srbiji neka vrsta mita. Nešto slično vampiru Savi Savanoviću. Svi znaju da postoji, svi znaju neku priču o tome, ali je niko realno nije video na delu. Međutim, u krizna vremena kroz medije se provlači uvek ista mantra: „Ako se sada Vlada rekonstruiše, onda će ona biti efikasna“. Kad običan čovek ponovo malo promisli o konstataciji da je najveća prepreka srpskoj efikasnosti to što na sednicama Vlade Srbije sedi dvadeset pet, a ne osamnaest ministara, postavi logično pitanje; „Zašto onda odmah nisu napravili Vladu sa samo osamnaest ministarstava?“ Međutim, odgovor na ovo pitanje zadire u alhemiju, metafiziku i višu matematiku političke kombinatorike, koju može razumeti samo krem de la krem političke kaljuge Srbije.
Na kraju, dužan sam dati pravi odgovor na pitanje zašto je potrebno rekonstruisati Vladu Srbije. Dakle, Vladu Srbije nije potrebno rekonstruisati, jer ona slabo šta radi i odlučuje. Sa rekonstrukcijom ili bez nje. Realno, Vlada Srbije čak i ne košta mnogo kad se uporedi s milion i kusur penzionera koji su takođe na državnom budžetu. O rekonstrukciji Vlade je samo poželjno govoriti u medijima. Iz dva razloga. Prvo, da bi političari izgradili imidž pravih državnika kojima je mnogo stalo do toga da ministri stvarno rade svoj posao. A drugo, da se narod zabavi dok gleda kako političke partije i ministri iznose prljav veš i prete jedni drugima uskraćivanjem skupštinske podrške, dokle god je aktuelna priča o rekonstrukciji Vlade. Naravno, s posebnim intenzitetom u periodu između.
