Izvor: B92, 06.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REGIONALNA BALKANSKA KONFERENCIJA POSTAJE IZVESNA?
Kriza u Makedoniji bice jedna od centralnih tema dvodnevnog ministarskog zasedanja Evropske unije, koje je u subotu pocelo u Norcepingu u Svedskoj. U centru paznje evropskih sefova diplomatije bice 'krajnje zabrinjavajuce pogorsanje situacije u Makedoniji koje zemlju gura na ivicu gradjanskog rata'. Ministri inostranih poslova zemalja clanica Evropske unije razmotrice i zamisao jugoslovenskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica da se organizuje "regionalna balkanska konferencija", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer se to vidi kao moguci doprinos kljucnom procesu dugorocnog oporavka jugoistocne Evrope i zblizavanja balkanskih zemalja sa evropskom petnaestoricom kroz proces "stabilizacije i asocijacije".
U razgovoru za Radio B92, ministar inostranih poslova Goran Svilanovic rekao je da mu se cini da je bas sada velika prilika da se njegova inicijativa ostvari, jer su sve vlade na Balkanu demokratski izabrane i jer su sve opredeljene za clanstvo u Evropskoj uniji i dele neke zajednicke vrednosti. On je istakao da se konferencija balkanskih zemalja ne moze svesti na jedan skup, vec da je to proces koji ce trajati duze vreme i koji je, prema njegovom misljenju, vec poceo samitom u Zagrebu, a nastavljen je samitom u Skoplju i sastankom sefova diplomatija balkanskih zemalja s Kolinom Pauelom. Svilanovic je rekao da bi u okviru tog politickog procesa trebalo da postoji politicki dnevni red, u kom bi prva tacka bilo reafirmisanje helsinskih principa koji garantuju integritet svim zemljama u regionu. Druga i sustinska tacka ovog procesa bio bi razgovor o pravima manjina na Balkanu.
'Mislim da je region takav da evropski standardi manjinskih prava nisu dovoljni na Balkanu, valja ponuditi vise, ali je razumljivo da vlade nisu spremne da nude vise, s obzirom na to da su dosada ti procesi isli u pravcu cepanja zemalja. Otuda sam insistirao na tome da prva tacka treba da bude reafirmisanje helsinskih principa, da se garantuje integritet zemalja. Tada bi vlade bile voljne da manjinama na Balkanu ponude vise nego do sada. Mozda bi sledeca tacka mogla da bude i dogovor o posebnim statusima za pojedine manjine u pojedinim delovima regiona, i poslednja tacka bi bila kompleks pitanja oko zajednicke bezbednosti. Mislim da bi o tome takodje trebalo razgovarati', rekao je Svilanovic.
Sef jugoslovenske diplomatije predlaze da ovaj skup radi kroz dve radionice - u jednoj bi ucestvovali predstavnici vlada, a u drugoj predstavnici manjina. Svilanovic je istakao da bi, pored politickih, u okviru procesa integracije balkanskih zemalja, trebalo razgovarati i o nekim 'integrativnijim', odnosno ekonomskim temama. On je istakao da od zajednickog interesa za sve zemlje na Balkanu mogu biti, pre svega, energetika, poljoprivreda, saobracaj, infrastruktura i nove tehnologije.
'Voleo bih da odmah iza politickih tema porazgovaramo i o ovim temama koje nas sve okupljaju. Mislim da bi bilo dobro da otvoreno porazgovaramo o celom regionu, i da je Balkanu potrebno jacanje veza medju drzavama i narodima koji tu zive. To je jedan od puteva da svi ti narodi ostvare svoj cilj, a to je sansa Evropske unije. Mislim da je precica ka EU, na prvo mestu, jacanje sradnje u regionu', zakljucio je Svilanovic.
.jpg)
