Izvor: Southeast European Times, 17.Maj.2011, 00:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RECOM pomaže suočavanje sa prošlošću u regionu

Nova komisija baviće se direktno žrtvama i pokušaće da pomogne „usklađivanje istine“.

16/05/2011

Marina Stojanovska za Southeast European Times iz Skoplja – 16.5.2011.

Kampanja pod nazivom „Milion potpisa za REKOM“ odvija se u gradovima širom regiona -- Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Banja Luci, Ljubljani, Prištini, Skoplju i Podgorici.

REKOM je zamišljen kao međunarodna komisija čiji bi cilj bio da utvrdi istinu o ratnim zločinima >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << počinjenim u bivšoj Jugoslaviji. Dopisnica SETimesa Marina Stojanovska razgovarala je o toj inicijativi sa Gordanom Duvnjak, članicom koordinacionog saveta komisije u Makedoniji.

SETimes: Šta REKOM inicijativa znači za region i konkretno za Makedoniju?

Gordana Duvnjak: Naša zemlja je poslednja koja se pridružila REKOM inicijativi (prošle jeseni), ali smo brzo prepoznali i razumeli njen značaj. REKOM je prva međuvladina inicijativa te vrste i trebalo bi da dovede do usklađivanja istine o onome što se dogodilo u ovom regionu posle raspada Jugoslavije, od 1991. do poslednjeg rata u Makedoniji 2001.

U poslednje dve decenije Balkanom su besneli najkrvaviji vojni sukobi u Evropi od završetka Drugog svetskog rata, koji su doneli mnoge žrtve, uništenje, raseljavanje i velike političke i društvene promene. Iako su se sukobi po intenzitetu i trajanju razlikovali od zemlje do zemlje, ono što povezuje sve zemlje bivše Jugoslavije je stradanje naroda. Tuga zbog gubitka najmilijih podjednako tišti porodice u Bosni i Hercegovini (BiH) i Hrvatskoj kao i one u Makedoniji i na Kosovu.

SETimes: Da li učešće nevladinih organizacija, organizacija ratnih veterana, udruženja žrtava i medija u formiranju REKOM-a znači da političari u regionu nisu spremni da prihvate činjenice i pomirenje?

Duvnjak: Snaga ove inicijative je upravo u činjenici da je ne nameće bilo ko odozgo ili spolja. REKOM je lokalna inicijativa, „odozgo nagore“, izraz zrele društvene svesti o potrebi da se suočimo sa prošlošću.

To je neka vrsta potrage za rešenjem ili modelom koji bi pomogao svim žrtvama i budućim generacijama koje smatraju da imaju pravo na bolji i mirniji život.

Političari imaju snažnu intuiciju da prepoznaju dobru inicijativu i podrže je ako procene da može da im donese političku korist. Takođe, društvo mora da pritisne političke elite jer je to najmanje što mogu da urade za svoje birače.

Predsednici Josipović (u prednjem planu) i Tadić brzo su podržali inicijativu. [Rojters]

Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović bili su među prvima koji su podržali inicijativu. I parlament Crne Gore dao je veliku podršku. Do sada nije bilo reakcije, posebno od premijera Nikole Gruevskog, koja bi ukazala da je naša vlada zainteresovana.

SETimes: Šta će biti glavni zadatak REKOM-a?

Duvnjak: Proces formiranja REKOM-a trebalo bi da počne onda kada sve zemlje potpisnice, u svojim parlamentima, usvoje nacrt statuta koji reguliše rad komisije. Taj dokument bi trebalo da ima snagu međunarodnog sporazuma, zato što će biti obavezan za sve strane.

Mandat nezavisne komisije i izbor njenih članova trebalo bi tom telu da obezbedi snažan legitimitet. Sedište komisije, koja će se sastojati od dvadeset članova i čiji će mandat trajati tri godine, uz mogućnost produženja za šest meseci, biće u Sarajevu.

Svih sedam zemalja otvoriće nacionalne kancelarije koje će pružati neku vrstu logističke podrške REKOM-u. To nepravosudno telo sprovodiće javna saslušanja žrtava i svih koji moraju da posvedoče o bilo čemu što je u vezi sa ratovima. REKOM će napraviti registar svih žrtava, civilnih i vojnih.

SETimes: Već ste održali nekoliko sastanaka u više zemalja regiona i sada prikupljate potpise? Da li je javnost čula za REKOM?

Duvnjak: Anketa koju je agencija Ipsos sprovela za REKOM od 17. februara do 20. marta u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu pokazala je zanimljive rezultate.

Najveći broj ispitanika iz zemalja nastalih posle raspada Jugoslavije svestan je važnosti normalizacije odnosa među balkanskim državama. Bez obzira iz koje su zemlje, svi u ogromnoj meri podržavaju procesuiranje ratnih zločina i određivanje broja i imena žrtava. Smatraju da je neophodno ostvariti izvinjenje i pomirenje. Nažalost, većina građana čula je veoma malo ili ništa o inicijativi.

Inicijativa je najpoznatija u Crnoj Gori i BiH, a u nešto manjoj meri u Hrvatskoj. Od kasnog priključivanja Makedoniji tom procesu, rezultati su ohrabrujući, posebno toga što broj koji nas podržavaju i shvataju značaj ove inicijative raste.

Peticija „Milion potpisa za REKOM“ završava se 6. juna. [Bedrana Kaletović/SETimes]

SETimes: Kakve rezultate očekujete od te regionalne inicijative? Hoće li pomoći da se privedu pravdi oni koji su počinili ratne zločine između 1991. i 2001?

Duvnjak: Snaga ove inicijative je u njenom regionalnom pristupu, koji bi trebalo da otvori put razmeni informacija, zato što su činjenice utvrđene na nivou pojedinačnih zemalja retko kada prihvaćene u čitavom regionu. Regionalnim pristupom bi se izbegla različita tumačenja istih događaja, u situaciji kada sva strana u sukobu ima svoju verziju istine.

Želim da naglasim da REKOM nema ambiciju niti legitimitet da bude alternative Haškom tribunalu i domaćim sudovima. To je isključivo nepravosudno telo, koje će se baviti žrtvama i okolnostima pod kojima su počinjeni neki ratni zločini ili teške povrede ljudskih prava i sloboda. REKOM nema ovlašćenja niti ima potrebe da se bavi pitanjima izvan tog okvira.

Nastavak na Southeast European Times...