Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REČI OD OLOVA
U Srbiji su raspisani izbori, a možda ih ipak neće biti. Malo šta ovde zavisi od zakona. Možda nešto više od tumačenja šta tamo zaista piše. Može da bidne, ali ne mora da znači. Važno je kako se dogovorimo, a još je važnije da se posvađamo. Pre nego što je Dulić odlučio da naciji saopšti radosnu vest, u Srbiji su se stvari opasno zamutile. Sve nešto "vuče" na devedesete, svi koji su imali s kim da se posvađaju to su već učinili. Ili su na dobrom putu da takvo zadovoljstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << priušte sebi. Ne znamo šta je preče našoj političkoj eliti: da sačuva Srbiju, ili da učini sve kako bi izgledalo da će je sačuvati.
Neki javni stavovi nas vode ka osećanju slobode izbora sopstvene sudbine, mada je ona ponegde svedena na puku simboliku. U traganju za što časnijim izlazom iz istorijskog lavirinta, izgleda kao da nas mnogi putevi vraćaju u izolaciju. To je ambijent koji u jakom osećanju nepravde možemo sami izabrati i izgraditi. Iz takvog gliba je teško, skoro nemoguće izlaziti po drugi put u jednoj deceniji.
Iz naše političke realnosti sve se učestalije oseća govor mržnje i nasilja. Skoro da je proterana tolerancija koja se odnosi na drugačije mišljenje. Nije samo u pitanju "Peščanik" u Aranđelovcu i predsednik topolske opštine. Čovek se navodno pokajao i pozvao Svetlanu Lukić da dođe u Topolu i lepo kaže to što ima. Ali od verbalnog piromanstva nije odustao. Jedared je palio "Bastilju" jer nije mogao više da sluša ono što ne želi.
U stvari, izgleda da je suština u jednostavnom nepristajanju. Ali, tu se uvek može učiniti korak više: ne pristaješ i to pokažeš. Nasilje nastaje na granici apsolutnog nerazumevanja i opšte paranoje odgajane u krizi. U konačnom smislu, uvek postoji neko, dovoljno tvrdoglav koji se samo silom može naučiti kako treba da misli. Ili bar da prestane da govori.
Verbalno nasilje je preteča svake upotrebe sile. Pre nego što se potegnu toljage, izlete psovke. Na kraju, niko više i ne bira oružje, nego bije čime stigne.
Može biti da je srpski parlament važan generator pandemija verbalnog nasilja. U tome je televizija bitan činilac patriotske edukacije. Čitav dan prenosi neiscrpne dosetke narodnog poslanstva. Tragikomični susret politički nasušnog, urbanog, ruralnog i bizarnog. Isti ljudi se pred kamerama (i samo pred njima) vređaju na živo i mrtvo, pokazujući tako svoju duhovnu raskoš i političku zrelost.
Njihove verbalne eksplikacije su zlo seme koje brzo niče u inače zapuštenoj političkoj čaršiji. Narodni deputati, koji su za govornicom "najelementarniji", u stvarnosti nisu sasvim takvi. Ali, znaju ukus svojih birača, poznaju taj adrenalin koji izaziva prostaštvo i sirovost: "Jesi li video kako im je skresao, taj nema cedilo na jeziku..."
Kriza oko Kosova i oko izbora unervozila je do pucanja srpsko građanstvo. Pokazalo se da se ovde nikada ništa ne završava. Uvek se nešto važno očekuje, svakog meseca Srbi imaju bar po jedan sudbinski dan. Neprekidno se podgreva nada da će se pojaviti mesija, kadar da nas iz svega izvuče, ili veliki saveznik koji će konačno biti na našoj strani. Ali, to su samo iluzije koje nas svode na "uživaoce" neprestane vrednosne krize.
Pred nama je zaista velika neizvesnost, veliki zbir važnih ali teških rešenja. Zato je i "podela krivice", kao i uvek u velikim dramama, izvršena krajnje nepravedno. Krivi su oni koji su po ko zna koji put zabasali u "delikt misli", amnestirane su snage koje su nas (ponovo) do svega dovele.
Spor oko raspisanih izbora možda će isterati neke važne istine na čistinu. Možemo saznati kakve je prirode i čvrstine koalicija na vlasti, šta ih drži u zagrljaju a šta odvaja. Ima li zaista neko petlju da "bojkotuje" izbore, i proizvede "krizu na krizu", pa i pobednika koji bi onda bio logična odluka raspamećenog biračkog tela.
Radikali su ponovo navukli jagnjeću kožu, i drže se prilično mudro i daleko od teških reči. Znaju da verbalni ekstremizam donosi nešto, ali mnogo više odnosi. Njihovo mesto na patriotskoj mrtvoj straži zauzeo je Velja Ilić, poznati domaćin i graditelj.
Njegovi ljudi se oprobavaju u uređenju misaone mape Srbije i hteli bi da budu kriterijum šta je ovde poželjno a šta ne. Inače se Rodoljub Šabić, ozbiljan čovek i poverenik za informacije, konačno uključio u "erotski skandal" koji je u Kačulicama kod Čačka nastao povodom navodnog bliskog susreta nekog novinara i brava, to jest ovce u vlasništvu Velje Ilića.
I to je, naravno, nasilje, ako ga je bilo. Šabić još nije dobio policijski izveštaj, i novinara nigde nema. A ovca kao ovca - ćuti.
[objavljeno: ]
