Izvor: Kurir, 16.Apr.2011, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RECENZIJA I IZVINJENJE
Nikad dosta slikovitog pojašnjenja kritične situacije u kojoj se nalazimo, a čiji su zaštitni znak i dosadne bitke bez bitke i pobednika, na koje se više niko ne loži, a u kojima učestvuju Tadić, Nikolić i njihovi satrapi (jednoj od njih i danas prisustvujemo).
Pre dve nedelje, tačnije, u nedelju uveče, naleteo sam na Radio-televiziji Vojvodine na humorističku igranu seriju „Noćna smena“ i prvi put otkako sam prestao da duvam smejao se iskreno i od srca gledajući skeč >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << o devojci, kćeri krajiškog ratnog veterana koja je ostala u drugom stanju s Novosađaninom, umetnikom, koji je vojsku služio u vrtiću u Novom naselju.
Zatim sam dobrom bogu zahvalio na postojanju Jutjuba, otišao tamo, ukucao „Noćna smena“, da bih zatim odgledao preko 40 skečeva, među kojima su i sledeći: parodija na Zonu sumraka, nazvana „Zona parkinga“, intervju s ministrom Marinkom Maglom u vezi s trogodišnjom nestašicom mleka u Srbiji, intervju s ministrom Marinkom Maglom u vezi s aferom (kako je on zove) „Viking kliks“, zatim skeč o tome kako se političari odnose jedni prema drugima za vreme pauze za reklame, skeč „48 dana slava“, skeč „Krajiški kečerski susreti“, skeč „Sudski tumač za crnogorski jezik“, „CSI Bijelo Polje“ i sad da ne nabrajam dalje, ono što je najbitnije - procenat smejanja do suza bio je na momente nepodnošljiv.
U vreme u kome se duhovita kritika okeana sranja u kome plivamo svela na nekoliko kolumnista i strip crtača, igrana televizijska forma koja obrađuje naš svakodnevni bedak dolazi kao grom iz vedra neba, za koji želite da vas udari opet, i opet, i opet.
Nemam pojma ko su tri lika koji stoje iza ove igrane forme. Rastužio sam se kad sam video da nešto tako genijalno postoji već tri godine, a na internetu nema više od nekoliko hiljada pregleda, a crv teorije zavere (koji sam nakačio živeći u Srbiji od 1975. do danas) počeo je da me grize kad je prošle nedelje otpušteno rukovodstvo Radio-televizije Vojvodine, na kojoj se ovaj šou prikazuje.
Formu „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“ i „Top liste nadrealista“ grupica Vojvođana opušteno je preuzela i zapanjujuće uspešno primenila u postđinđićevskoj Srbiji 21. veka.
U nadi da će ovi majstori uspeti da se probiju do neke gledanije televizijske stanice i podele svoj talenat za napušavanje našeg kolektivnog primitivnog, korupciji i grehu sklonog kolektivnog duha, bez maltene ijedne psovke, ponavljam: hvala bogu na Jutjubu, gde možemo da pronađemo sve ono što su dosad uradili, a toga ima brdo. Uživajte.
A sad, drugi deo kolumne, koji bi se mogao nazvati: „Izvinjenje“.
Izvinjavam se silikonskom kiborgu ratnozločinačkog prezimena o kome sam pisao prošle nedelje, jer, ipak, ne možemo kriviti tumor što se raširio po celom organizmu kad je doktor voljan da s njime napravi nagodbu: „Hajde, iskuliraj, ti, malo gajbi, daj nam neke pare, a posle se vrati i radi šta ti volja“.
Pominje se i kredit po povoljnim uslovima koji će tumor moći da digne kako bi otkupio svoj lopovluk, a godinu dana kasnije moći će da izađe iz svoje vile u kojoj će biti „zatočen“ i opušteno metastazira po novonaraslim generacijama nevine srpske dece, spremnim za ubrzanu duhovnu i moralnu smrt, koja će neminovno uslediti kada tumor izbaci novi album, održi koncert na Ušću ili (ne daj bože) Marakani.
Naše javno tužilaštvo je, naviknimo se već jednom, kukavički kokošarnik koji voli da testira javnu savest svojim retardiranim idejama kojima oprašta kriminal i banditskom sićom puni budžet. Postoji i sledeća instanca, još mračnija, a ime joj je sud, koji može da odbaci ovakvu nagodbu i celo sranje sa Svetlanom Ražnatović prebaci u naredne godine, sve dok ona konačno ne postane predsednik Srbije i bude imunitetom zaštićena od bilo kakvog progona.
Jebeš to - svi na Jutjub i nasmejte se malo gledajući „Noćnu smenu“. Možda se tokom smejanja zagrcnete i umrete, što bi u ovoj zemlji bila jedna veoma poželjna smrt. Ne računajući onu u „alfa romeu“, tokom seksa s prostitutkom u Marinkovoj bari.
