Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RAZJARENA GENETIKA
Narodni deputati u makedonskom parlamentu, pokazali su zavidne borilačke potencijale. Čak su i specijalci, u pokušajima da razdvoje "zafajtane" poslanike, dobili po koji delegirani aperkat. Tuča u parlamentu, to inače nije ništa novo! Gde da se pobiješ ako ne na tom svetom mestu. Gledali smo Japance kako brane svoja politička gledišta pesnicama, a ni Španci nisu mnogo daleko. "Batine su vrhunski nivo dobre rasprave!" – rekao je čuveni ugursuz, mizantrop, cinik i pisac Embrouz G. Birs. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ali, lako je to bilo Birsu da kaže, kad je u svojoj razgranatoj ličnosti sabrao toliko mrzoljudnih osobina.
Sve što čine srpski poslanici – rade u ime naroda. Izgleda da njihovo iskonsko čovekoljublje ne može biti narušeno, čak ni u incidentima koji su na granici dobre kafanske tuče.
Domaći parlament se gasi kad se isključe televizijske kamere. Ta okolnost samo je na prvi pogled nezavisna od početka teksta. Čežnja da se svaka mudrost, glupost, psovka i uvreda prenesu putem "javnog servisa", može se razumeti. Na taj način poslanici stupaju u kontakt sa "svojom bazom" i svojim duhovnim poreklom. Niko od njih ne želi da uzaludno troši vreme govoreći samo sebi sličnima u jednoj sali.
Ali, šta je sa publikom? Izgleda da je sve manje ljudi koji ih gledaju i slušaju, jer u nedorađenim verbalnim ekspresijama izabranika naroda, više nema originalnosti. Sve najgore uvrede su izrečene i postale obična govorna štaka. Nema više jakih uzbuđenja kad se izgovaraju optužbe: "izdajnik, plaćenik, kriminalac, homoseksualac!" Odavno ih i poslanik najlabavijih živaca lako podnosi.
Paćenički deo javnog gledališta (piplmetri kažu 1-2 posto), izgleda još nije u moći da se odupre inerciji. Gledaju i psuju, svađaju se sa slikom i dragim likovima, pa šta bude. Uglavnom ne biva ništa, jer parlament nije zainteresovan za "povratnu vezu". Hoće se reći da ih nije briga šta misli rezignirana TV publika, niti da li na njih uopšte "troši" daljinski upravljač.
Za poslanstvo je dakle važna latentna gledanost. Ko još ne gleda – progledaće, ima vremena. Badava je Aleksandar Tijanić pred narod postavio otprilike ovu dilemu: Hoćete li da pratite tenis i odbojku, ili neograničeni poslanički maraton?!
Zakonski pretplatnici nisu imali kad da odgovore na ovaj hamletovski dramatični upit, jer je televiziji naloženo da se predstava mora prikazivati, bila ona tužna, urnebesna, važna ili dosadna. Ali, samo do šest sati popodne. Tada se gase svetla, čak i ako Dulić ne odsvira kraj.
Možda je ta čudna odluka o obaveznom prenosu nepoštovanje dobrog ukusa, ili čak promocija osobenog vida sublimirane masovne kulture. Ono što smo izabrali – to smo mi. Badava se ljutimo, poruke onima tamo – to je samo razgovor sa slikom u ogledalu.
Ako su već najgore lične uvrede postale obavezan deo javnog nastupa "dok govornika slika televizija", ipak je ispad Marka Jakšića prema Vladanu Batiću nešto drugo, mnogo zlokobnije. Pre svega neobuzdana "ciganska paralela", koja se ne može opravdati misaonim ili obrazovnim limitima.
Inače su Romi u Srbiji legitimni parametar za najgora poređenja. To je već godinama "tolerantna doza rasizma", a za to niko nije otišao ni kod sudije za prekršaje. O "širenju mržnje..." sa verskim, rasnim i nacionalnim akcentom nema ni govora.
Nije Batiću prvi put da mu protivnici u polemikama potežu romske gene. Ali, u tome nema nastojanja da se bivšem ministru pravosuđa gata o nejasnoj etnogenezi, nego da se on poništi najgorom od svih uvreda.
Pitanje je samo, zašto Marko Jakšić veruje da je njegov nesuvisli izlet u estradni šovinizam najteža uvreda za Batića. Po načinu na koji je sve to rekao, jasno je da je ciljao "u živu ranu!"Dakle, tamo gde bi to Batića najviše moglo da zaboli!
Nema razloga da Vladan Batić bude uvređen zato što mu kolega kaže da ima nešto cigansko u svom karakteru. Može biti da stvari stoje nešto drugačije. Verujem da Romi u ovoj zemlji imaju mnogo toga što je srpsko u njihovom biću. To nije ni uvreda ni pohvala, već samo neizbežno saznanje o duhovnoj asimilaciji.
Jedino gore od pokušaja da Batiću uputi gadnu uvredu, jeste izvinjenje Marka Jakšića. Sve ono što je u prvom slučaju moglo biti shvaćeno kao lakomislenost, u drugome je dorađeno kao konfuzna, ali čitljiva politička filozofija.
Dok su Jakšić i Batić bili voljni da se pobiju, a ovi okolo ih kao razvađali, u Novom Sadu je policija zabranila okupljanje neonacista. Inače je Nenad Čanak zapretio da njih (neonaciste) treba zgaziti kao gamad, ako ih već policija ne rasturi.
Novosadski "Nacionalni stroj" ima svog firera, a rasizam i antisemitizam su težišne stavke u njihovoj nacionalsocijalističkoj viziji.
Možda je "stroj" samo devijacija u jakoj vrednosnoj krizi. Znak da je društvo bolesno od ekstremizma i lošeg pamćenja. Traganje za srpskim ibermenšom, koji bi preobratio sve što je drugačije. "Firer" je zapretio da će tužiti Čanka zbog poziva na nasilje, i da će svakako nastaviti svojim putem.
Sve je dakle moguće u Srbiji: Lala opasni nasilnik i nacisti koji nastupaju kao Mahatma Gandi.
[objavljeno: ]
