Izvor: Kurir, 23.Jun.2011, 19:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RASPAD JUGOSLAVIJE JOŠ TRAJE

BEOGRAD - Za istoričara Nikolu Samardžića raspad Jugoslavije, koji je počeo pre tačno 20 godina, još traje, dok njegov kolega Čedomir Antić tvrdi da su rat u SFRJ mnogi hteli, zbog čega je jugoslovenska država sistematski razbijana od

BEOGRAD - Za istoričara Nikolu Samardžića raspad Jugoslavije, koji je počeo pre tačno 20 godina, još traje, dok njegov kolega Čedomir Antić tvrdi da su rat u SFRJ mnogi hteli, zbog čega je jugoslovenska država sistematski >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << razbijana od 1946. do 1991. godine.

Tvrdeći da je istoriografija u Srbiji u službi zvanične politike koja, kako kaže, nije sklona da govori o odgovornosti Beograda za dezintegraciju države, Samardžić tu, pre svega, misli na zloupotrebu zajedničke jugoslovenske vojske i realizaciju ciljeva koji su planirani u Generalštabu, Predsedništvu Srbije, u krnjem Predsedništvu Jugoslavije, u SANU ili Udruženju književnika.

"Neverovatno je kakav je taj jedan musavi balkanski ambijent u kojem su kovani planovi koji su odnosili tolike živote i pričinili toliku materijalnu štetu", kaže u izjavi Tanjugu profesor Samardžić.

Dokaz da raspad Jugoslavije još traje po Samardžiću je slučaj Kosova - mada je, kako kaže, "potpuno jasno da Srbija neće vratiti suverenitet na Kosovu".

Ne samo da je proces jugoslovenskih dezintegracija bio nasilan, nego je bio i dug, navodi Samardžić i dodaje da je to stvorilo ogromne frustracije na svim stranama u svakom pojedinačnom društvu koje je učestvovalo u integrativnom procesu.

"Zato možemo danas govoriti o nekoj vrsti istorijske traume jer najveći deo nekadašnjeg jugoslovenskog društva ne oseća da je jugoslovenska dezintegracija donela ubrzan razvoj koji bi opravdao takav proces, osim u slučaju Slovenije" podseća Samardžić.

On upućuje kritike na račun ovdašnjih humanističkih nauka koje, kako kaže, nisu sposobne da otvoreno i kompetetno razgovaraju o najvažnijim pitanjima prošlosti i budućnosti, ostavljajući otvorenim mnoge kontroverze vezane za proces jugoslovenske dezintegracije.

"Mada su nam činjenice danas uglavnom dostupne, mada nema velikih tajni i jedna racionalna rekonstrukcija događaja je sasvim moguća, naši naučnici to nisu bili sposobni da učine, jer na isti način na koji je Jugoslavija postala predmet međunarodnih odnosa ona je postala i neka vrsta predmeta postkolonijalnog pristupa u izučavanju njene najnovije prošlosti", zaključuje Samardžić.

Za Čedomira Antića nije čudno što je hrvatski istoričar Dejan Jović svoju knjigu o jugoslovenskoj državi od 1974. do 1990. godine nazvao "Jugoslavija država koja odumire", jer je ona sistematski razgrađivana.

"Ona je bila neka vrsta konfederacije već 1974. godine. I u vreme kada je došlo do pada Berlinskog zida, ta država koja je ulazila ponovo u jedan period autoritarnosti više nije mogla na taj način da prevaziđe krizu, već je došlo do njenog razaranja. I teško da bi odluka nekog od aktera dovela do izbegavanja rata", kaže za Tanjug Čedomir Antić.

Njegovo je mišljenje da su rat hteli mnogi, i Izetbegović i Tuđman i Milošević:

"Miloševiću je verovatno izuzetno smetalo što mu je izmakla mogućnost da bude novi novi diktator te jugoslovenske federacije. On sam je imao čuvenu izjavu ako ne umemo da radimo, umemo bar da se bijemo. Tako da su akteri ovde rat prosto videli kao legitimni način da ostvare svoje ciljeve."

Rat je, kako ističe, bio po mnogo čemu dirigovan iznutra, ali i spolja.

"Treba samo podsetiti da su se ključni trenuci u jugoslovenskoj krizi dešavali u vreme pre i posle izbora u SAD. Dakle, samo razmislite o godinama: 1988, 1992, 1996, 2000. Treba li išta drugo da kažem?"

O posledicana ratova postoje teze, koje su prihvatili i mnogi u međunarodnoj zajednici i našem okruženju, pa i u Srbiji, počev od one kako je Jugoslaviju razorio narod koji je najviše želeo, podsetio je Antić dodajući da sva istraživanja govore da je jedini narod u bivšoj Jugoslaviji koji većinski žali za Jugoslavijom - srpski narod.

"I to je prosto sad već malo i patološka stvar. Jer tu se žali ne samo za velikom državom u kojoj bi srpski narod živeo jedinstveno, već se žali za državom u kojoj je srpski narod asimilovan. U kojoj je izgubio većinu u Crnoj Gori i BiH, prestao da bude značajan faktor u Hrvatskoj, izgubio pravo u Makedoniji. Izgubio Kosovo i Metohiju po prvi put u sopstvenoj državi. To je redak slučaj i u svetu", navodi Antić.

To je, dodaje on, psihologija samomržnje, psihologija socijalnog radikalizma, koja ima fiksaciju na vreme 70-tih godina, kada se malo radilo, a relativno mnogo imalo.

Posledice svega toga su razjedinjeni južni Sloveni, uključivanje u EU na bazi nekakvog regiona - bivša Jugoslavija minus Slovenija, plus Albanija, kaže Antić i dodaje da je Srbija danas država sa najviše izbeglica, da su pored Bošnjaka, koji su u Bosni i Hercegovini nesumnjivo bili najveće žrtve rata, najveće žrtve rata bili i Srbi iz Hrvatske i Srbi sa Kosova i Metohije.

Osim toga Antić kao posledicu ovih 20 godina pominje i potpunu ekonomsku propast regiona, dugoročno strano prisustvo na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, podelu u narodu.

"Prvi put u istoriji Srbije mi imamo jednu parlamentarnu stranku, koja je potpunosti nadahnuta idejama autošovinizma. Imamo radikalizovani narod. Podeljen, čekamo da uđemo u EU a ne znamo tačno šta će nam to. Ljudi vide EU kao cilj a ne kao sredstvo za razliku od velike većine drugih evropskih naroda", navodi Antić i nastavlja:

"I, naravno, živimo po mnogo čemu u prošlosti. Neki, zloupotrebljavajući prošlost, idelogizujući je. Pozitivno je što se posle svega Srbija suočila sa zločinima koji su vršeni od strane pripadnika srpskih vojski. Međutim, naravno svima je danas jasno da ljudi koji to nameću iz inostranstva vrlo često nemaju za cilj pravdu i humanost", kaže Antić.

On zaključuje da ušavši u drugu deceniju 21. veka mi više ne možemo da se pravdamo ratovima iz 90-tih. Od njih nas, kako kaže, deli više od 10 godina i zato ne možemo da kažemo da je kriza završena, s obzirom na činjenicu da postoje vrlo jake snage koje teže daljem rasparčavanju Srbije.

"Pre svega severa Srbije, zapada Srbije i juga Srbije. Postoje snage koje teže razgrađivanju Makedonije. I jedina država koja ima zaštitu u ovom trenutku velikih sila je Bosna i Hercegovina. Država koja ima najmanju podršku svog stanovništva da bude jedinstvena i da bude onakva kakvu bi je možda želeli oni koji u ovom trenutku imaju presudnu reč na Balkanu."

Nastavak na Kurir...