Izvor: Kurir, 01.Jun.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RAKETNO DOBA
Pre 70 godina “Opel” je napravio pionirske korake u mlaznoj i svemirskoj tehnologiji i započeo istraživanje propulzivnog pogona
RASELSHAJM - Pred 3.000 zvanica na autodromu AVUS u Berlinu 23. maja 1928. godine započelo je raketno doba. Kakav je to bio dan! S dugim tragom od vatre i dima iza njegovog crnog trkačkog automobila u obliku cigarete, izvedenog sa dva masivna krila koji je trebalo da mašinu zadrže pri tlu, Fric fon Opel postavio je brzinski rekord za automobile >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << s raketnim pogonom, dostigavši brzinu od 238 km/h vozeći svoj model RAK 2.
Fon Opel, unuk Adama Opela, osnivača kompanije “Opel motor”, i njegovi partneri Fridrih Sander i Maks Valir koristili su 24 rakete s čvrstim gorivom - sa 120 kg eksploziva - za pogon modela RAK 2. Svaki put kada bi Fon Opel pritisnuo papučicu za gas, pokrenuo bi dve rakete, time povećavajući snagu, sve dok nije postavio svetski rekord...
San je započeo kada je Maks Valir, astronom iz južnog Tirola, probni pilot i pisac knjige “Napredovanje u svemir”, prišao Fon Opelu 1927. godine tražeći podršku za svoja istraživanja raketnih mašina. Fon Opel, koji je bio vozač auto-trka i pilot, prepoznao je potencijal raketne tehnologije.
Kompanija je najavila debi automobila s raketnim pogonom, nazvanog RAK 1, do proleća 1928. Predstavljen je 11. aprila na pisti kompanije u Raselshajmu, prvoj stalnoj stazi za probe u Nemačkoj. RAK 1 je za svega osam sekundi dostigao brzinu od 100 km na čas, dok se nije zaustavio na uzbrdnom delu staze.
Pošto “Opelov” autodrom nije razvijen za brzine veće od 140 km na čas, Fric fon Opel je izabrao visokobrzinski AVUS autodrom u Berlinu za postavljanje rekorda s tehnološki i aerodinamično preuređenim modelom RAK 2. Oko 3.000 gostiju iz sveta šou-biznisa, sporta, nauke i politike okupilo se na severnoj tribini. Skinuta je cerada sa modela RAK 2, koji je zatim dovučen do startne linije. Bio je opremljen sa dva predimenzionirana krila kako bi se sprečilo neželjeno poletanje. Sa snagom od 24 rakete, koje su se palile pomoću naročito razvijenog, pedalnog električnog sistema, stvarajući potisak od 6.000 kilograma, RAK 2 bio je izveden tako da dostigne brzine veće od 200 km na čas, ali niko nije znao koliko brzo je mogao da vozi.
Fon Opel, tada 20-godišnjak, noseći pilotsku jaknu i naočare seo je za 120 kg eksploziva, koji je mogao da raznese čitav komšiluk.
- Rakete su zagrmele, potiskujući me unapred. Ponovo sam pritisnuo pedalu, potom još jednom. Bočno od mene sve je nestajalo. Nagazio sam još četiri puta, brzo, vozeći se onda na osam raketa. Prestao sam da razmišljam, ponašao sam se isključivo na osnovu instinkta s nekontrolisanom silom koja je divljala iza mene.
Zapanjujuća brzina dovela je do podizanja prednjeg dela raketnog automobila pri kraju probne vožnje: krila nisu pod dovoljnim uglom da bi sprečila podizanje. Samo brza reakcija iskusnog pilota zadržala je RAK 2 na pravcu, izbegavši katastrofu. Spektakl je bio završen za manje od tri minuta. Fon Opel i njegova raketa preko noći su postali senzacija jer se vest raširila po celoj planeti. Postignuta je brzina od 238 km na čas.
Fon Opel odmah je najavio svoj krajnji cilj: želeo je da leti avionom na raketni pogon. “Sanjajte zajedno s nama o danu kada će prvi svemirski brod leteti oko naše zemlje brže od sunca”, obratio se publici vizionar Fon Opel.
Nešto više od godinu dana nakon toga, 30. septembra 1929, Fon Opel je okusio delić deo tog sna postavši prvi čovek koji je poleteo avionom na raketni pogon.
