Izvor: Kurir, 18.Avg.2010, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RADNICI "RUDNIKA" MUKU MUČE DA PREŽIVE
Radnici nekad moćne fabrike „Rudnik“ u Aranđelovcu, koja je imala 700 zaposlenih, danas muku muče da prežive i prehrane porodicu
ARANĐELOVAC - Nekad su izrađivali najbolje košulje u Evropi, a sada jedva preživljavaju.
To je sudbina 700 radnika aranđelovačkog pogona nekad moćne konfekcije „Rudnik", koja je zatvorena pre devet godina. Ova fabrika, koja je radila od 1976. do 2001. godine, bila je u vrhu aranđelovačke privrede, ali je posle razornih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sankcija i privatizacije prva u ovom šumadijskom gradu zatvorila kapije.
- Fabriku smo napustili takoreći preko noći - priča Kosa Radović.
- Ne znam zašto. Imalo je posla, kupci sa Zapada su bili prezadovoljni kvalitetom, ali negde je odlučeno da tako mora biti. Ja sam uzela socijalni program u prvom krugu, do penzije mi je trebalo desetak godina. Nešto sam morala da radim. Otvorila sam krojačku radionicu, nabavila mašine. Posla ima, ali para nema. Radim ovde od sedam ujutru pa do uveče, nekad nosim i kući da završim.
Njena koleginica iz „Rudnika" Rajna Joksić radila je nekoliko godina na crno.
- Pokušala sam da dobijem kredit za samozapošljavanje, ali nisam uspela, uložila sam novac od otpremnine malo pozajmila i kupila mašine, nova sam u poslu, ali krenuće, nadam se. Muž mi je sada bez posla, sinovi gimnazijalci đaci generacije i nemam izbora - napominje Rajna.
Rade Marković i Slavko Sarić, novopečeni taksisti, po struci su mehaničari za održavanje mašina, ali, kažu, takvog posla u Aranđelovcu više nema.
- Mogli bismo da se prekvalifikujemo i radimo kao bravari ili slično, ali gde kada u Aranđelovcu nemaju posla ni oni koji već rade u fabrikama - dodaje Marković.
- Pre taksiranja probao sam da radim na nekoliko mesta, ali ili je firma propala, ili nije bilo plata. Prodao sam stari auto, dodao svoju i supruginu otpremninu iz „Rudnika" i na kredit uzeo automobil da taksiram. Pozvao sam kolegu da mi se pridruži, obojici su nam supruge radile sa nama u „Rudniku" pa imamo istu muku - svi smo bez posla. Iskreno da kažem, posla ima da se skromno živi, ali radimo 24 sata dnevno - kaže Sarić.
Mikiša Mihailović
Nemaju svi dara za privatni biznis
Sindikalni aktivista nekadašnjeg „Rudnika" Duško Damjanović kaže da problem bivših radnika konfekcije „Rudnik", kao i ogromne većine drugih koji su ostali bez posla, nije lako rešiv.
- Pričali su političari i ministri kako radnici treba da krenu u privatni biznis, da u malim radionicama rade servisne usluge građanima. Zamislite kada bi svaka deseta radnica otvorila takvu radionicu, pa pedeset takvih novootvorenih radionica bi sada i u Beogradu bilo previše. Pričali su i da treba da se organizuju da više njih otvori pogon. Pa, one su već bile organizovane i evo gde su sada. Uz to, sve su vrsni majstori svog posla, ali nemamo svi menadžerskog dara - naglašava Damjanović.
