Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RADAR, OHAJO I MUZIKA
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš boravio je u službenoj poseti oružanim snagama SAD i to je bio prvi susret načelnika generalštabova dve države posle 1951. godine, naravno ako računamo da Srbija nastavlja kontinuitet Jugoslavije. Razgovori sa načelnikom Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, generalom Piterom Pejsom, inače marincem, obuhvatili su razne teme: od školovanja naših oficira u SAD, bezbednosti Srba na Kosmetu do otvaranja nove vojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kancelarije SAD u Beogradu radi jačanja vojnih veza između dve zemlje...
Nesumnjivo je da je poseta generala Ponoša novi korak u jačanju poverenja između oružanih snaga Srbije i SAD. Sa srpske strane, ruka pomirenja pružena je iskreno i bez ustezanja. Sa američke strane još ima kalkulisanja. Jer, zašto Vašington ne dozvoljava Srbiji da na Kopaonik vrati civilni radar koji bi povećao stepen sigurnosti
civilnog vazdušnog saobraćaja nad ovim delom Evrope? Taj radar bi bio u sistemu civilne kontrole letenja, ali zahtev srpske strane Amerikanci već više od godinu dana jednostavno ignorišu. Nije valjda to zbog bojazni da bi sliku tog radara moglo da koristi i Vazduhoplovstvo Srbije? Gde je onda poverenje?
U Vašingtonu je rečeno kako su Amerikanci obećali "da će se pripadnici američkog kontingenta Kfora ponašati krajnje profesionalno i odgovorno u slučaju eskalacije nasilja na Kosovu i da će učiniti sve za zaštitu srpskog naroda i izbegavati svaku subjektivnost, kao što bi to radila srpska vojska kad bi bila u situaciji da štiti srpsko stanovništvo na Kosovu". Zašto srpska vojska nije u toj situaciji, a po Rezoluciji UN 1244 ima pravo da bude u toj situaciji, ništa nije rečeno.
Što se tiče školovanja pripadnika Vojske Srbije u SAD najkvalitetnije su, naravno, vojne akademije Vest Point za kopnenu vojsku, Kolorado Springs za vazduhoplovstvo, Anapolis za mornaricu, Ratni koledž armije SAD, Nacionalni univerzitet odbrane u Vašingtonu i Generalštabni koledž u Fort Levenvortu u Kanzasu. Imao sam priliku da sve te vojne akademije i koledže, kao i Nacionalni univerzitet odbrane, obiđem i upoznam se sa nastavnim programima i planovima. Upravo zbog toga školovanje naših oficira u nekim školama Nacionalne garde u Ohaju bilo bi obično gubljenje vremena. Za podoficire, posebno informatičke struke, to je već druga priča.
Kad je reč o obuci pripadnika Vojske Srbije, najavljena je zajednička komandno-štabna vežba sa pripadnicima Nacionalne garde Ohaja i u tu svrhu u Ohajo bi trebalo da stigne dvadesetak oficira i podoficira iz Srbije. Sa američkim kolegama oni bi trebalo da proigravaju procedure odlaska u Irak, ali je rečeno da naša vojska, naravno, neće ići u Irak. Čemu onda proigravanje tih procedura? Zbog nekih drugih mirovnih misija u svetu? Šta sve sadrže te procedure? Između ostalog, dužni ste da svojim porodicama ostavite testament pre nego što krenete u takvu misiju, zatim da naučite kako se sastavlja nekrolog za poginulog druga.
U normalnim okolnostima, smrt je nešto što se događa iza zatvorenih vrata, ali pre nego što bilo koji srpski vojnik krene u neku misiju u svetu, naše društvo mora da shvati da se ti ljudi mogu vratiti u Srbiju i kao bogalji, a ako se to desi ko to danas garantuje hoće li im društvo pružiti podršku, ili će poslanici u parlamentu raspravljati o ceni plastike koja je potrebna za izradu proteze?
To nije samo pitanje uloge smrti u društvu, prave ravnoteže između civila i vojske i suštine sticanja statusa ratnog heroja u zemlji koja kao da ih i nema. Novi ministar odbrane Srbije ima težak zadatak da dokaže da nije upravnik zaostavštine.
Jer, izazova na planu politike bezbednosti, zbog dosadašnje kohabitacije ministra odbrane i načelnika Generalštaba više nema. Naravno, ima drugih, a Vojska Srbije, ili Srpska vojska još živi od zaliha iz vremena JNA. Racionalizacija teče na svim nivoima, pa je sudbina Vojnog simfonijskog orkestra "Stanislav Binički" vrlo neizvesna. Istina, orkestar ima tradiciju dužu od 100 godina, ali se očigledno ne uklapa u evroatlantske integracije. Možda bi vojska onda mogla da Mariju Šerifović uzme za vojni muzički brend. Devojka je pobedila u evroatlantskoj konkurenciji.
[objavljeno: ]
