Izvor: Politika, 10.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RADA TRAJKOVIĆ
Priča o natalitetu u svima nama uvek budi predvidljive asocijacije. Predvidljivost ovih asocijacija, ipak, ne treba da umanji važnost tema koje ovaj koncept otvara svakoga puta (a tih puta je vrlo mnogo) kada se nađe na dnevnom redu neke diskusije. Zdravorazumska definicija nataliteta definiše ovaj koncept kao jednostavnu matematičku jednačinu koja upoređuje broj rođenih sa brojem umrlih građana ili članova jednog naroda, države, naselja ili, pak, samo jedne porodice. Ovaj jednostavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broj svojom jednostavnošću govori mnogo: on otkriva životni potencijal jedne socijalne ćelije i zdravlje njenog organizma.
Taj jednostavni broj takođe otkriva (ili skriva) i sudbinu žene. Mnogi socijalni kritičari primećuju da je istorija uvek ispisana na telu žene. Njen status u jednom društvu otkriva mnogo. Sloboda koja joj je dodeljene otkriva, na primer, sekularnost jedne socijalne zajednice. Svaka veroispovest u manjoj ili većoj meri propagira rađanje i obeshrabruje individualnu odluku jedne žene da li će ili ne na svet doneti još jedno dete. Ali čak i ovakav totalni pristup rađanju počinje da se dovodi u pitanje kad se sagledaju svi pozitivni i negativni aspekti nekontrolisanog nataliteta. Neminovno ojačava globalni konsenzus da stopa nataliteta ne bi trebalo da bude niti prevelika niti premala već optimalna za razvoj i napredak jednog društva. A da bi je održali u optimalnim granicama, socijalni akteri je moraju kontrolisati.
Kombinacija vitaliteta i (r)evolucionarne snage mladost sa tradicionalizmom i mudrošću starosti je neophodna za stabilan rast socijalnog kapitala jednog društva. Prejako ili preslabo prisustvo jedne ili druge promenljive donosi disblans, nestabilnost i probleme. Socijalne posledice ovakve nejednačine mogu biti dalekosežne: od siromaštva i loše zdravstvene zaštite do limitiranih mogućnosti za obrazovanje i zaposlenje. Frustrirani potencijal mladosti i nemoć mudre starosti jedne države pod ovakvim uslovima zvuči kao scenario za apsolutnu propast. Zloupotreba nataliteta, naročito njegovo instrumentalisanje u političke svrhe, stoga jeste veoma rizično i neodgovorno delovanje koje se poigrava ne samo globalnim socijalnim progresom i ekonomskim standardom jednog društva već i individualnim sudbinama ljudi koji, kao posledica ovakvih grandioznih kalkulacija, nemaju mogućnosti da stvore normalne okolnosti za svoj porodični život. Uloga majke i plemenitost iste, stoga, postaju devalvirane.
Rođenje deteta svakoj majci treba da predstavlja radost i novu mogućnost da nekog voli bezuslovno i da tom svojom bezuslovnom ljubavlju da potporu jedom novom biću. To biće će možda jednog dana dati svoju potporu jednom drugom biću i tako u nedogled. Ipak, ovaj lanac socijalne regeneracije, ne treba da bude samo još jedan funkcionalan proces, već nešto mnogo veće: ljubav i posvećenost majčinstva i plemenitost porodične misije. Iskustvo majčinstva, stoga, ne sme biti zagađeno socijalnim pritiscima, nesigurnostima i uslovljavanjima. Iako je socijalna konotacija porodičnog života očigledna i važnost porodice kao socijalne ćelije neosporna, ne sme se zaboraviti da je posao majke jedna vrlo suptilna disciplina koja prožima sve njeno biće.
Profesor
[objavljeno: ]
