Izvor: S media, 24.Apr.2013, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RAD OD DEVET DO PET: Moderna robija koja nam je ukrala život!
Generacije rođene do sedamdesetih imale su sreću da dobiju posao odmah po završetku školovanja i da rade u tri smene – od sedam do 15, od 15 do 23 i od 23 do sedam (sa posebnim benefitom za noćnu smenu).
Danas je takvo radno vreme gotovo nezamislivo. U većini firmi radi se od devet do 17 sati, a kako retko ko živi u blizini radnog mesta, maltretiranje kroz gradski prevoz „pojede“ još najmanje dva sata dnevno – do posla i natrag. Kad se tome doda >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vreme za odmor po dolasku sa posla, kao i ono za spavanje, ne ostaje nam nimalo slobodnog vremena za kvalitetno druženje sa članovima porodice i prijateljima, izlazak u bioskop, pozorište, na rekreaciju...
Nj. V. kiseonik
- Evropsko radno vreme nam je uništilo život, jer najveći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru gde nema kiseonika, a zbog previše sedenja strada nam koštano-mišićni sistem – kaže za S media portal lekar opšte prakse dr Jelena Divčić. – Sve više ljudi se žali na bolove u vratnom delu kičme, na bolove u nogama, povišen krvni pritisak, anemiju koja je uzročno povezana sa manjkom kiseonika... Nemamo kad da odemo u SPA centar, na masažu, na rekreaciju, a sve to nam je potrebno da bismo opustili i telo i psihu. Naša sagovornica podseća da lepo vreme i boravak u prirodi podstiču mozak da luči serotonin, hormon sreće koji očito manjka zaposlenima.
- Većina radno sposobnog stanovništva sedi u kancelariji, što dovodi do lučenja hormona melatonina, glavnog krivca za disbalans sna. Ako ne možete da zaspite, jedan od krivaca može da bude upravo posao, pogotovo ako on podrazumeva kancelarijski rad - upozorava dr Divčić.
EU standardi, srpske plate
- Poput nas žive i zaposleni u Evropi, društveni život im se svodi na vikend-izlaske – komentariše za S media portal psiholog Sanja Marjanović. – Ali zato Evropljani zarađuju mnogo bolje nego mi, pa mesec dana svake godine provedu na nekoj egzotičnoj destinaciji. To im pomaže da lakše ’pregrme’ posao koji im okupira dan, imaju dodatni motiv što rade ’kao crnci’.
Ali, evropsko radno vreme i srpske plate nikako ne idu „ruku pod ruku“. Dok prosečan Evropljanin jednom godišnje odleti na Tenerife ili se zaputi na Havaje, Srbi su srećni ako mogu da skoknu na sedam dana do Sokobanje. To je, navodi psiholog, jedan od razloga što nam sve teže pada „ukalupljen tajming rada“.
- Zato nas toliko i raduju najobičnije šetnje ili kafa sa prijateljima, jer to možemo da priuštimo a da nas ne košta ništa – napominje psiholog.
Pauza rešava problem
Istraživanje koje su sproveli profesor psihologije Morten Kristiansen sa Univerziteta Kornel i njegov kolega Kristofer Konvej sa Univerziteta Indiana pokazalo je da obavljanje istog posla tokom osmočasovnog radnog vremena u centralnom delu dana loše utiče na koncentraciju i kreativnost. Takođe, istraživanje je pokazalo da rad od devet do 17 sati izaziva pad energije i smanjenje produktivnosti. Ovo se posebno odnosi na ljude čiji posao podrazumeva osmočasovni rad isped računara.
- Radno vreme od devet do pet remeti prirodni mentalni ciklus - kaže za S media portal profesionalni sportista i fitnes instruktor Aleksandra Rapajić-Milošević. - Ukoliko ispred računara provodite više od tri do četiri sata, osetićete simptome fizičke neprijatnosti i mentalnog zamora, a i efikasnost će biti na nižem nivou. Moj predlog je da posle četiri sata rada izađete ispred firme i prošetate, da se protegnete i napunite pluća kiseonikom. To će vam razbistriti mozak, izoštriti koncentraciju i obnoviti mentalnu energiju.
Iako na prvi pogled naša stvarnost deluje surovo i beznadežno, psiholog Marjanović ohrabruje da rešenje ipak postoji:
- Opadanje nivoa mentalne aktivnosti tokom osmočasovnog radnog vremena u centralnom delu dana moglo da bude rešeno pauzama. Izađite na kafu, prošetajte, proćaskajte sa ljudima sa kojima radite, ali neka tema ne bude posao. Zakon o radu propisuje da zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na 30-minutnu pauzu. Iskoristite je, biće od koristi i vama i poslodavcu.
Toliko potrebno druženje, poručuje fitnes instruktorka, možemo da nadoknadimo odlaskom na rekreaciju sa članovima porodice i prijateljima:
- Sat i po posle povratka sa posla izađite u prirodu ili makar u park. Šetajte, trčite, vozite bicikl zajedno sa partnerom i decom. Pozovite prijatelje da vam se pridruže. Tako ćete biti u dobroj formi, a nećete se osećati kao rob posla koji izgara do vikenda čekajući da vidi drage ljude.
Snežana Moldovan
Foto: Guliver/Tinkstock, Ilustracija
